Posle jesenašnjih povlačenja i izvesne inicijative ukrajinske vojske, prednost je sada ponovo na strani Rusa. To ne podrazumeva brze ofanzive, već podosta sporih i dosadnih pozicionih rovovskih borbi na ogromnoj teritoriji i oko svakog mesta koje ima preko 10 000 stanovnika.
U januaru je zauzet rudnički gradić Soledar, posle čega se u faktičkom operativnom okruženju našao Bahmut (Artjomovsk).
Glavninu borbi nosi kontroverzni „Vagner“, privatna paravojna formacija, koju je Rusija formirala za izvođenje teških zadataka, a koju čine bivši zatvorenici, koji na taj način kupuju sebi slobodu.
Izvesne inicijative su preduzete i na drugim delovima fronta (Zaporožje i Herson), uz povremene raketne baraže po celoj Ukrajini, koji se u proseku događaju na svake dve nedelje.
Zapad Ukrajincima, za sada, garantuje, ali ne dostavlja veću pomoć. Mnogo reči je bilo oko nemačkih tenkova „Leopard 2“ i američkih „Abramsa“, koji će se verovatno u nekom momentu, narednih meseci, naći na ratištu, ali je pitanje koliko mogu odneti prevagu.
Dok ovo pišemo, pojavljuju se informacije o postepenom povlačenju Ukrajinaca iz opkoljenog Bahmuta, i to u smeru poslednja dva uporišta u celom Donbasu, Slavjansku i Kramatorsku, za koje se još letos znalo da nose konačnu bitku za Donjeck i Lugansk (napomena: ovaj tekst je pisan nekoliko sati pre nego što je Zelenski zapovedio da „nema povlačenja“).
Koliko juče, Rusi su izvršili prepad na jedini preostali „ćošak“ u Luganskoj oblasti, odakle su Ukrajinci pobegli. Reč je o maloj šumskoj oblasti (blizu Dibrove), koju su Ukrajinci, zapravo, povratili u jesenjašnjoj ofanzivi, i to pošto su letos Rusi zaokružili ceo Lugansk.
Sad, šta sledi dalje? Teško je reći.
Svakako, Amerikanci savetuju Ukrajince da napuste Bahmut i formiraju nove pozicije (nejasno gde), čekajući više zapadnog naoružanja za nekakvu kontraofanzivu prema Krimu (verovatno preko Hersona). Zapad kao da zaboravlja da je za novu ukrajinsku inicijativu potrebno ne samo naoružanje, već i živa sila koja njime može da upravlja, a čak i prozapadni analitičari smatraju da su Ukrajinci gro dotične izgubili.
Istovremeno, procene govore da su Rusi u ovom momentu uspeli da ubace oko 300 000 vojnika na teritoriju onoga što se još uvek zove specijalna vojna operacija, dok se procenjuje da je između 150 000 i 200 000 u blizini granice, najviše u Belorusiji.
Da li će Rusi izvršiti dodatni udar? Iako svi to očekuju, teško je reći, jer strategija „pridavljivanja“ polako ali sigurno daje rezultata.
Ako bi do novog udara došlo, on se može odvijati na dva načina:
1) Repriza ofanzive iz februara 2022, odnosno, udar na više frontova.
Ovo bi imalo smisla u pogledu rasplinjavanja ne mnogo jakih neprijateljskih resursa. Rusi su pripremili podosta brodova nedaleko od Odese (među njima ima i desantnih), a posle vežbi, njihova avijacija se zadržala i u Belorusiji. Istovremeno, dosta trupa je raspoređeno kako u Belorusiji, tako i naspram Harkova.
2) Sistem klina. Protiv 200 000 vojnika na jednom delu fronta, Ukrajina se gotovo sigurno ne bi odbranila, ali je pitanje gde bi se taj klin zabio, što je možda i prednost ovakve taktike. Teorijski, to bi moglo biti više mesta:
a) Harkov, uz obilaženje samog grada i udar sa severa prema Kramatorsku i Slavjansku.
Time bi se zadao konačan udarac na donbaskom frontu.
b) Herson i Zaporožje – to su delovi ratišta, koje Rusi od jesenas smatraju svojom državom. Logika je da bi „Vagner“ završio operacije u Donbasu, a glavnina snaga u ostatku Ukrajine, koji Rusi svojataju.
c) Severozapad – konkretno, ovo bi imalo smisla zarad presecanja linija snabdevanja iz Poljske. Uz istovremeni desant blizu Odese, stvorila bi se mogućnost presecanja Ukrajine na dva dela, što bi možda nateralo Kijev na kapitulaciju.
d) Kijev – iako se često pominje, dekapitacija neprijatelja je najmanje verovatna i vodila bi veoma krvavim borbama.
Bilo kako bilo, rat se sigurno neće brzo završiti i odneće još mnogo života.
П.С: Или, што би Админ 2 рекао, „док неко не хитне нуклеарку“.
Велтшмерц 
Postavi komentar