Dan uoči…

Kaže retorika: „Više od pola Srbije nikada nije ni bilo na Kosovu, a sada bi…“.
Više od pola Srbije nije bilo ni u raznim drugim delovima Srbije. Ja nikada nisam bio u Ivanjici, na Pešteru, čak ni u Kuršumliji, Prokuplju, Vlasotincu ili Leskovcu.

 „Dobro, vi što biste da branite Kosovo, idite sami dole, pa se…“

Čekajte, srećice, polako. Kako da vam kažemo, jadna je vađevina.
Da bi se nešto branilo, potrebna je vojska. Ovde, za početak, imamo sumornu činjenicu da desetine generacija nisu služile vojsku (možda ne i voljom većine građana), ali ujedno i činjenicu da se ne ide u rat protiv NATO pakta. Je li to znači da se treba naguziti, pa na potpis?
Hajde da pitamo Kinu da li se odrekla Tajvana, Kipar – Severnog Kipra, Moldavija – Pridnjestrovlja, Gruzija – Abhazije i Južne Osetije, pa što ne reći – i Ukrajina – Krima. A ne, to su sasvim druge situacije, zar ne? Ili, pak, nisu? Izuzmimo Izrael koji i dan-danas palestinsko rukovodstvo smatra političkim krilom terorističke organizacije.

„Ali Kosovo traje već pola veka, izgubili smo silno vreme, naša deca ne mogu da putuju normalno, a nikada nećemo ući u EU…“.

Naša deca već sada mogu da putuju normalno (ako žele i imaju para), a što se tiče u EU, neko vas je grdno zajebao ako mislite da će neki potpis oko Kosova ubrzati stvari po tom pitanju makar i za dan. EU je zakatančila vrata i biće još raznih izgovora zašto ne može da ih otvori. A ovakav potpis će, pak, otvoriti nešto drugo. Otvoriće put pitanju davanja drugih teritorija, jer će postaviti presedan.

No, apsolutno je nejasno, kad je opozicija u pitanju, kako smo ponovo došli u situaciju da svi tvrde da su protiv vlasti, a deo je suštinski za potpis, dok je deo protiv (iako oni koji su protiv ne čine ništa da makar pokušaju da to spreče). Jer, bez obzira na ideologiju i boje, ovome bi svako morao da ima štošta da prigovori, te da nešto zatraži. Evropejci – da se dodatno ispregovara. „Patriotski blok“ – da se ništa ne potpisuje, već da se pregovori vrate u okvire Ujedinjenih nacija.
Opet, neko bi čak podsetio na to da se sa teroristima ne pregovara. Bilo da je reč o demokratski izabranim teroristima, bilo da je reč o ex-OVK, bilo da je reč o pan-albanskim ekspanzionistima.

Ukratko, primetna tišina organizacija desne orijentacije, skretanje pažnje na (objektivno) nebitne društvene teme od strane stranaka i pokreta liberalne provenijencije, a levica… koja levica, šta to beše levica?
Zid ćutnje, poklon Vođi.

Stoga, da zaključimo: Dobiti Zajednicu srpskih opština zarad dopuštanja da Kosovo uđe u međunarodne institucije ima poznat naziv u ustavnom pravu – kršenje ustavnog poretka.

A kako je to širok pojam, svakako (ne)poznat našem vođi, iskoristićemo kolokvijalni termin za ovu konkretnu situaciju.

Zove se VELEIZDAJA.