E, sada malo Kristina

Ne da svira, nego da izrazi negodovanje.

Nasilje nad ženama nije isključivo fizičko, nego može biti verbalno i birokratsko. Primer za poslednju vrstu iživljavanja: žena ne može podneti krivičnu prijavu za neplaćanje alimentacije sve dok doslovno ne sakupi kupone kao u Maksiju za čaše ili noževe – kao uslov mora da se sačeka tri vezana meseca neplaćanja, i onda se podnosi prijava. Kao i sve u našem sistemu što ne podrazumeva atentat na Vođu, taj proces podrazumeva čekanje da procedura pređe iz stanja mirovanja u ravnomerno papirološko kretanje. A neke prijave odleže u fioci i više od godinu dana. Metaforički, krivična prijava prohoda i rastu joj zubići. Po definiciji, krivična prijava znači prekršen zakon, nepridržavanje odredbe iz presude i jedna od mera je izdržavanje zatvorske kazne. Ali samo na papiru. “Opuštenzi” što bi rekla još jedna žena sa pozicije premijera. Prekršilac zakona je stavljen u poziciju da uopšte može da bira kada, koliko i da li će da uplati uopšte, jer adekvatna reperkusija gotovo da izostaje.

A kako li je ženama koje rade za minimalac ili nisu zaposlene, a nađu se u sličnoj situaciji? Pitali bismo i tu plavojku kojoj radni dan počinje (po sopstvenom priznanju, da uđe u zapisnik) uslugama profesionalne šminke i friziranja. Žene iz naroda i Zorka očito ne žive na istoj planeti.

I zato, kospočo Koridorka, da vas podsetimo na ovaj presveti praznik: nikada nećete biti subverzivni element kojim se trudite da se predstavite, jer postoji dovoljno nas koji nemamo pamćenje poput zlatne ribice, a koji znamo da ste sedeli u vlasti sa čovekom koji je doslovno izjavio kako žene rađaju isključivo da bi uzimale bolovanje i prevarile sistem.