Nemojte ovo zeznuti #propo

„Nemojte ovo zeznuti“, poručio je Nenad Hadži Maričić sa govornice protesta negde pri njihovoj kulminaciji, kada su desetine hiljada građana marširale Beogradom.

I zeznuli su… Po ko zna koji put.

Da li treba da govorimo ko?

Ovi, usudiću se da kažem, umirući protesti (jer, nemojmo da se lažemo, treba ozbiljno čudo da se dogodi, pa da u septembru građani ponovo pohrle u desetinama hiljada na ulice), ogolili su tri činjenice koje odavno postuliramo.

1. Ljudi će nesporno izaći na ulicu. Izaći će i u zaista velikom broju. Kad bude neki naredni ozbiljni povod (nadajmo se ne tragičan), Beogradom će hodati verovatno još veći broj demonstranata nego što je to u maju bio slučaj. I šta ćemo s tim?
   
2. Ne, nije medijski mrak kriv što opozicija ne dopire do većeg broja građana. Nedavno istraživanje je pokazalo da „Pink“, najveću privatnu medijsku kuću sa nacionalnom frekvencijom, gleda tek koji procenat građana više od „N1“, koji ima samo kablovsku frekvenciju. „Happy“ gleda manje ljudi čak i u odnosu na „Novu S“. „B92“ i „Prva“ su ugneždene negde u sredini između „N1“ i „Nove S“. RTS je i dalje ubedljivo najdominantniji, no, RTS je, podsetićemo, izvestio o svemu. Svakako se ne može očekivati, čak ni od njih, da prenose vesti o svakom mikro-potezu svake mikro-stranke beskrajno usitnjene opozicije. A to nas dovodi i do:
   
3. Za ovih 11 godina, opozicija je kreator svoje bede. A da je to tako, svedoči nam činjenica da su u kanalisanju građanskog nezadovoljstva u prethodna tri meseca učinili sve ono što nisu smeli da učine:
   • Podelili su se na „prihvatljive“ i „neprihvatljive“ u vođenju protesta (eliminacija „Dveri“ već u prvoj instanci protesta, iako su se ovi prijavili među organizatore);
   • Najpre su iskopirali scenario koji je već viđen (blokada „Gazele“), a potom su se vratili na mod „Jedan od pet miliona“, te nastavili sa beskrajnim šetnjama koje ne vode nikuda.
   • Vratili dosadne govorancije i nepotrebne „performanse“.Polako prešli na izbornu komunikaciju (kakve veze imaju izbori sa zahtevima protesta!?);
   • Nastavili da se atomizuju (raskol Narodne stranke). Stvarno, šta će nam još jedna nova stranka? Meni iskreno nije jasno ni zašto su SRCE i Zeleno-levi front morali da se registruju kao stranke.

Bilo kako bilo, sa jedne strane možemo biti spokojni zato što nismo nestali kao društvo, jer se sada već redovno bunimo.

Pak, jedan detalj preostaje: Potrebna nam je opozicija.