Otploviše brodovi Dunavom

foto: Yugopapir

Ova godina je tužno počela za sve ljubitelje srpskog rokenrola. Na Badnji Dan nas je napustio Miroslav Živanović Pile, frontmen i pevač grupe „Alisa“. Detalje iz njegove biografije možete naći onlajn iz raznih video i pisanih intervjua, a mi ćemo se pozabaviti emotivnom stranom postojanja i gubitka. „Sanja“ kao najreprezentativnija i prva asocijacija većini čitalaca je fenomen koji je možda najbolje opisao Hari Varešanović – u slobodnoj interpretaciji je rekao da su se odjednom pojavili neki momci i zapevali kako Dunavom brodovi plove i pomeli sve ostale pokupivši svu pažnju i naklonost publike.

Zato je i svaki reboot/remake ili remiks pesme odlično prihvaćen i narednih godina u svim uzrastima.

Glasom koji nije rokerski napukao niti agresivno visok svaku pesmu je Pile otpevao sa jasnim i prijatnim vokalom, unikatnim i prepoznatljivim. Samo nađite „favorita“ iz diskografije i slušaćete na „repeat“, jer tako ćete upiti svaku emotivnu notu i osetiti kako vas udara u sva prava mesta. Kao neko ko, nažalost, nije imao priliku da ga upozna, ali uz zahvalnost na poznanstvu sa drugim članovima „Alise“, autor redova životom garantuje da nema većih šmekera od starih rokera. Tugu pretočih u tihi znak poštovanja zbog gubitka u rokerskoj zajednici i svima koji su mi Božić čestitali odgovarah sa „Vaistinu, hiljadu tona ljubavi“.

Najdublje saučešće porodici Živanović, Alisi i Udruženju Rok Muzičara Srbije i poslednji pozdrav zaštitniku cvetova.