Ub. Varošica na reci Ubači od tridesetak hiljada stanovnika. Rodno mesto Dragana Džajića, Dušana Savića, Radoslava Petrovića, Nemanje Matića. Da prvi utisak zna biti varljiv pokazalo se po ko zna koji put i u ovom gradiću na svega šezdesetak kilometara od Beograda.
Naime, kada dođete turistički na Ub, reklo bi se da sve cveta od prosperiteta. Ni najstariji meštani ne pamte da se ova varošica toliko izgradila, ali kada se zađe malo dublje… vidi se sav lažni sjaj.
Prvo što se čovek zapita kada vidi te silne zgrade jeste – kako je moguće da je na lokalu nezaposlenost 20% uz ovakav izgled. Moguće je, zahvaljujući Gospodaru Uba, Darku Glišiću – čoveku koji je ovde isto što i Dragan Marković Palma u Jagodini, doduše, ne znam da li i on pravi večernje bunga-bunga orgije poput sultana jagodinskog. Lično, ne verujem. Ub je malo mesto naspram Jagodine i za takve žurke brzo bi se rasčulo, no, da ne dužim, vraćam se na lažnu sliku nikad izgrađenije i prosperitetnije sredine.
Naime, ova varošica je osamdesetih godina bila industrijski centar ovog dela Kolubarskog okruga. Radile su fabrika opeke „Trudbenik“, proizvodnja keramike „Kerub“, konfekcija „Ubljanka“, trgovinski lanac „Tamnavac“, obrada metala „Zimpa“ (koja, uzgred budi rečeno, funkcioniše i danas, ali sa svega 5% potencijala naspram svog punog kapaciteta). Uprkos tome što danas rade samo dve fabrike, uz novopečenog giganta, „Doktor Milk“, s pravom se i čistom logikom postavlja pitanje odakle ovoliki novoizgrađeni objekti, ali kada na proslavi stogodišnjice lokalnog kluba na jednoj slici vidite Dragana Džajića, kojem svakako nije mesto u društvu vodećih ljudi ubskog podzemlja, stvari postaju malo jasnije.
Istini za volju desi se tu neki incident pravde, kao što je, na primer, prošlogodišnje hapšenje bivšeg prvog čoveka KJP „Ðunis“. Čovek se malo zaneo, pa je poneo poveću količinu love, verovatno na neku egzotičniju lokaciju. Inače, kako se posluje na Ubu, najbolje se vidi na primeru dotičnog preduzeća, gde se radnicima u nedogled produžava radni odnos na određeno vreme, ali ne usled neke pravne „začkoljice“, nego zato što tako drže radnike te iste firme na kratkom povocu, da ih lakše šutnu usled eventualne neposlušnosti. Čak i radnicima koji su primljeni na neodređeno vreme – dvanaest meseci radnog staža formalno beleže kao devet!
Na kraju, a to vas možda zanima, što se tiče bilo kakvog opozicionog delovanja, poslužiću se onim čuvenim natpisom iznad vrata pakla u „Božanstvenoj komediji“ Dantea Aligijerija:
VI ŠTO ULAZITE OVDE, OSTAVITE SVAKU NADU!
Велтшмерц 
Postavi komentar