Гложење и ципеларење…

Једина искрена жртва у најновијој медијској ујдурми за гладне пацове јесте сама Павлина.

Прво због животне ситуације, потом због чињенице да су је лично Вулин и Гашић „прославили“ на пригодним манифестацијама, а на крају као колатерална штета у бацању коске да се вечито подељено друштво весели. Ни на патриотској ни на грађанској провенијенцији нема искрене бриге за добробит, већ искључиво жеља за елиминацијом „оних других“. Грађанска опција стандардно оштри ножеве, патриотска опција традиционално подбада осињак. Не заборавимо пословичне контролисане ботове који ничу као маховина на крову.

Док Вања Ђурић и Жељко Вељковић свакако не заслужују ципеларење кроз које пролазе (нарочито не потоњи – чија референца на Средњи век није била усмерена на Павлину, већ на организаторе скупа; док је пређашња заиста поступила „дрипачки“, али се извинила, јер је схватила да је изјава неодмерена), вреди рећи да аутошовинисти, ма колико „другосрбијанци“ то негирали, свакако постоје (нарочит поздрав „Грофу од Круга Двојке“, који се усудио да девојчицу назове „Павлаком“ – ваљда би некакав вајни дипломац ФПН-а морао да зна да свака реч има своју тежину).

Било како било, још једна коцка је бачена пуку да се гложи око ње. Док у паузама прављења Снешка, и избегавања неугодних саговорника, Жваљави прави нове договоре са „Рио Тинтом“. Дакле, поред оваквих замајавања, битне информације тешко остају у фокусу, али хеј, важно је острвити се на мрвице док је заједнички плен у шуми.