Guess My Planet Of Origin Contest

Prebrojs’! Koliko vas je do sada i koliko godina uzastopno izgovorilo da će ove godine „poslednji put da gledaju Evroviziju, jer je izgubila smisao“? Realnost je da i ko nije gledao ima kakav-takav osvrt. Imamo i mi, u smislu naš mali tim. Niko nam nije tražio, ali dobićete naš pogled na… stvar.

Prvo pa naše – Teya Dora i njen Arwen stajling su vrlo cool, pesmu ne bih da komentarišem, samo ću citirati moje dete: „Navijam za nju, jer je naša, ali da je predstavnica neke druge zemlje hejtovala bih je, pesma je smor“. Ali kao što reče naš kolega, bar je obučena. Čuj, pričamo o tome ko je obučen, kako ovo dedi da objasnim? Ni sebi ne umem da objasnim zašto osobe na bini koje nisu pevale (Finska i Španija) imaju želju da poruče gledalištu „kiss my ass”? Da želim da gledam gole gujsone znam gde bih gledala, sigurno ne na muzičkom takmičenju. Sve se češće čuje da konkretno ovo takmičenje nije muzičkog karaktera, tako da bi ga trebalo preimenovati u recimo „EuroQuieria Trash Show Contest“, „World Wide Glitz Choose Your Delulu Song Contest“ ili „Guess My Planet Of Origin Contest“. Nisam gledala finale, moji favoriti za neko mesto u prvih 5 su Danska i Estonija, u smislu ove zemlje su se potrudile da kvalitet pošalju i da ih ne bude sramota nastupa.

Apsolutni lični favorit je Baby Lasagna, pesma eurovizično rokanje, tera na skakanje, 12 points od mene. Što se favorita ko zna koga ko bira, gej je ok, bi je ok, sve je ok. Ali nikada nije ok da kao svoj kvalitet osoba/osobe ističu seksualnu orijentaciju. Zamislite u svakodnevnoj komunikaciji da ističete na primer na razgovoru za posao, na Slavi, na spontanom okupljanju „ja sam hetero, samo da znate i molim da to upamtite i pazite da se to ne zaboravi“. Sagovornici bi vas memorisali kao dileju, jer realno koga zabole šta su vaše preference, posebno ako vas prvi i potencijalno poslednji put u životu vide? Ušla sam u lift na Brankovom mostu i gospodin koji održava lift mi reče „ovo je samo za bicikle“. Rekoh ja se danas osećam kao bicikl i nemojte mi gledati pod sedište. Zbuni i pobedi. Budi bicikl, budii tricikl, ali ako ti je to jedini kvalitet koji te ističe od ostalih – osobo/osobe, žao mi te/vas je. Držimo se pravog kursa i pričajmo o zaboga muzici na muzičkom festivalu. Preference muzički obrazovanog dela tima i nas koji jednostavno volimo dobru pesmu se razlikuju…

…a što se tiče naš što, recimo, imamo muzičko obrazovanje, određene kvalitete prepoznajemo u Francuskoj, Luksemburgu, Italiji, a naročito u prokazanom Izraelu, no poenta koju je koleginica iznela u dosadašnjem delu teksta ostaje. „Evrovizija“, barem od sredine 2000-ih, prestaje da biva muzičkim takmičenjem i postaje nadmetanje u performansu, ko će kome dati glas, ko će kome šuknuti, kao i ko će koju posluku porati.

Kad smo kod šuka, momci-devojke sa slike su hteli da ga međusobno šuknu, ali im ga je epski šuknula publika, što je dovoljan razlog da ih stavimo u centar pažnje.

Sve u svemu, kome je do muzike, ne gleda „Pesmu Evrovizije“, već sledi svoj ukus. Ipak, jedna globalna tendencija se da uočiti i na ovoj paradi: melodija, kao veoma bitan aspekt, nestaje. Zvuk i efekti sve više preotimaju primat tonu. Ne bilo vam teško, uporedite pop-muziku od pre svega dvadesetak godina sa ovom današnjom i probajte da izvedete neke zaključke.

A muzika je, kao i svaka umetnost, zeitgeist, odraz vremena.