SURF NA NOVOM BEOGRADU? DA MOGUĆE JE! (FOTO)

Šta sve neću uraditi iz ljubavi prema muzici – išla u druge gradove po zemlji, kisnula po Budimpeštama, a za nepunih pola veka svoga postojanja otišla sam i u sklonište. Da se odmah na početku razumemo – ne prozivam i ne gunđam. Opisujući prostor primetila sam da prijatelji reaguju u potpunosti pozitivno, komentarišući „Sad želim da odem tamo“ ili „Čoveče, zvuči interesantno“. Znači nije ni tough love ni primedba. Ali činjenica je da jeste sklonište. Kulturni Centar „Živa“ bi rečima Miloša Crnjanskog bilo lako naći – „Dva solitera, u sredini brdašce“.  Na brdašcetu vrata, a iza vrata prostor za spas i beg od svega na površini što nas mori na dnevno-političkom nivou. Eto i metaforičkog skloništa.

Šta sve neću uraditi iz ljubavi prema muzici – išla u druge gradove po zemlji, kisnula po Budimpeštama, a za nepunih pola veka svoga postojanja otišla sam i u sklonište. Da se odmah na početku razumemo – ne prozivam i ne gunđam. Opisujući prostor primetila sam da prijatelji reaguju u potpunosti pozitivno, komentarišući „Sad želim da odem tamo“ ili „Čoveče, zvuči interesantno“. Znači nije ni tough love ni primedba. Ali činjenica je da jeste sklonište. Kulturni Centar „Živa“ bi rečima Miloša Crnjanskog bilo lako naći – „Dva solitera, u sredini brdašce“.  Na brdašcetu vrata, a iza vrata prostor za spas i beg od svega na površini što nas mori na dnevno-političkom nivou. Eto i metaforičkog skloništa.

Pitajte me zašto sam išla, jer to je razlog zašto sam napisala tekst pred vama. Merkam preko društvenih mreža fenomen koji se krije iza imena Moussaka Surf ne bih li ih uživo čula, jer ono što možete naći na internetima je dovoljno da prepoznate unikat, a kako mi se jako dopada kako se osećam dok ih slušam, ukratko za njih bih otišla i da sviraju u nekoj napuštenoj ukletoj kući na Svetu Trojicu.

Za ovoliko koliko me znate iz priča i škrabanja, znate i da se ne bavim trivijama, idemo konkretno na stvar. Ljudi su odabrali i narodne i novokomponovane motive koji su većini populacije poznati, voljeni i imaju ritam koji tera na mrdanje. Taman dovoljno da bude pristupačno i ljudima iz dvadesetog i aktuelnog veka, na njihov nastup slobodno povedite i onog ortaka koji Džeja smatra božanstvom i mladu koleginicu koja voli Lanu Del Rej, metalca iz srednje škole i nećete se pokajati. Svi navedeni će, iako po prirodi nikad ne bi ni seli zajedno u kafanu, okusiti Moussaku i naći zajednički jezik. Čula sam nekog od posetilaca iza sebe kako se brinuo da će se dosađivati jer su instrumentali u pitanju, ali demantovao je sam sebe u istoj rečenici. Uostalom, ko ti brani da pevaš? Ono što znaš pevaj, ono što ne znaš odigraj ili snimi i podeli prijateljima jer treba da se čuje i vidi i zbog stajlinga i zbog specifičnog kafana surf muzičkog putešestvija. Najbliskiji ljudi sa liste mojih kontakata naravno od mene dobiju isto veče slike i snimke i poprilično me uznemiri feedback (oduševljavanje kvalitetom svirke se podrazumeva) – „A ko je to / a ko su oni?“ Znači ljudi i ne znaju kakvu silu imamo u redovima muzičara! Što reče posetilac sa neke druge svirke prošle nedelje „Ljudi, nešto opasno nije u redu kod nas, dajte još ovakvih stvari“. I u potpunosti se slažem sa neznanim junakom. Surf spektakl je održan na prilično visokim talasima, iako ne koriste reči momci su mnogo toga rekli i pokazali. Publici su zagolicali vijuge sa izazovom „prepoznaj pesmu“, evo priznajem da sam je prepoznala tek pred kraj izvođenja, znači sramim se. Plašila sam se komentara „sve je na isti fazon“, na sreću nije ih bilo, a za slučaj da ih ima evo care smisli ti nešto novo i slobodno nadjačaj savršenstvo surf kafane, u prevodu nemaš šanse.

I nije sve isto, čak ni slično. Kada bi svirali selekciju najiritantnijih tv reklama o omekšivačima i paštetama čak i to bi bila svirka za pamćenje i tad bih se provela fenomenalno. Moussaka Surf nisu guilty pleasure. Oni su za ponos i dajte neka ih neko poveže sa Tarantinom, što pre, jer je Kventin najavio da se narednim filmom oprašta od kinematografije, a ovakvu muziku znamo da voli. Jedna dama iz redova mojih kontakata se usudila da pita kakvi su u smislu kakvi su frajeri. Ako čitateljke to interesuje – alo nisam vam ja Džoan Rivers i modna policija. Kad bi me terali da kažem nešto, rekla bih oni su kao velika bombonjera iz osamdesetih sa poklopcem na kojem su cveće, konj ili dugokosa lepojka – slatki i različiti. Daleko je bolje ne biti poršan i skoncentrisati se na surf, a u gradskom prevozu slušati na repeat. Kao celina su savršeni. I kad nisu savršeni – nema boljih ako govorimo o tome što oni izvode, apsolutni monopol drže trenutno. Interaktivni koncert, šareniš i na sceni i u publici, zar možete naći nešto lepše? Što se mene tiče da sam dinar uzela za svako „jao kako ti samo nađeš ovakve stvari, zovi sledeći put“ do sad bih napravila kuću na moru i platila instruktora surfa. A vi se potrudite kad vas pozovem i da dođete, kako posle ne bi kukali šta ste propustili. Ja ću vas i dalje pozivati, a nadam se nakon letnje pauze da ćemo imati prilike za druženje i sa Moussakom i sa drugim muzičkim poslasticama.

Kad sam već pozvala Tarantina da uskoči, moram se osvrnuti još jednom na sam prostor koji se nalazi na Novom Beogradu. Imam utisak da je kao izložbeni i scenski prostor podoban za predstavljanje urbane kulture. Iz njega odjekuje „snašli smo se“ i „potrudili smo se“. Imala sam priliku da sama i bez ometanja „guram nos“ iz prostorije u prostoriju. Nisam od proleća 1999. bila u betonskom zaklonu. Onaj tadašnji nije bio ovako sadržajan. Kreativna rešenja, iskoristi ono što imaš, što nemaš pozajmi i eto našao se neko da ponudi ljudima sa druge strane reke mesto za ideje i provod. Setila sam se grafita „Pristojnost me tera u andergraund“, da li je realnost takva da mi koji ne prihvatamo nova merila uspeha u ovoj zemlji moramo biti undergorund? Ako i moramo, ok ali bićemo bučni i uporni. Ako se bavite kinematografijom, KC Živa vam je idealno mesto i kao enterijer  i kao inspiracija, ja koja nisam iz tog miljea sam dobila ideje, bukvalno se i likovi i scenario sami pišu. Nešto između „Munja“ i „Twin Peaks-a“. Ne budite lenji, idite i ko zna, možda osetite i vi nešto, ili nešto drugačije. Samo bez predrasuda i poštujte to što je neko uložio trud u prostor i doveo nam Moussaku u grad. Usuđujem se da pozovem i potencijalno raspoložene ljubitelje umetnosti da pomognu donacijama, iako mi to niko nije tražio.

 Do sledeće prilike, čitamo se – slušamo se.