Najbolji MCU film posle „Endgame“-a

(naslovna fotografija: Disney Philippines)

Ko je gledao prva dela avantura antiheroja Dedpula (u izrazito autentičnom… bogami i nezamenjivom tumačenju Rajana Rejnoldsa), znao je šta može da očekuje i u trećem nastavku, ovog puta obogaćenog drugim protagonistom, slavnim Vulverinom. A to je samo i samo dobra zajebancija. Možda je malo iznenađenje što jedan prilično ozbiljan X-Man, koga odlično igra Hju Džekmen, pristaje da tercira Dedpulu, ali zapravo ovaj interval zvuči izuzetno konsonantno.

Ne, treći „Dedpul“ nije uspeo da povrati uveliko poljuljano poverenje u MCU (Marvel Cinematic Universe) franšizu zato što iznutra kritikuje loše poslovno-produkcijske odluke kompanije „Dizni“ – što bi mnogi možda pogrešno percipirali. Naprotiv, uspeo je u tome samo zato što se zajebava sa svime i ne štedi nikoga. Ni publiku, ni kolege, ni konkurenciju, ni bivšu, pa ni sadašnju produkcijsku kuću. Politička i svaka druga korektnost je (makar prividno) izbačena iz fokusa i zamenjena sirovim, nasilnim humorom.

„Dedpul i Vulverin“ nije bez značaja za MCU iz barem dva razloga. Prvo, pošto je izrazito simpatičan serijal o „Čuvarima galaksije“, po svemu sudeći, okončan prethodnim nastavkom, produkciji je bio potreban comic relief za ljubitelje stripova i filmova o superherojima. Jedini koji je mogao „sa klupe“ da popuni tu prazninu, bio je Dedpul. Ovaj igrač iz trećeg ešalona Marvelovih heroja je, samo i samo zahvaljujući Rejnoldsovom uvrnutom smislu za humor (pored toga što je glumac, on je i koscenarista franšize), uspeo da se selektorima nametne za prvi tim, da se tako fudbalski izrazimo. Drugo, posle dosta godina mučenja oko pitanja kako da se X-Men franšiza fuzioniše u MCU, „Dizni“ je konačno pronašao rešenje time što je (SPOILER ALERT, PRESKOČITE OSTATAK PASUSA AKO NISTE I AKO TEK ŽELITE DA GLEDATE FILM) pozajmili Vulverina iz paralelnog univerzuma, dok je aktuelni još uvek mrtav, a dodatno, Dedpul na veoma surov način skrnavi njegovo telo.

Kao što je već narečeno, MCU ima ozbiljnu autorsku krizu otkako je jedna dugogodišnja faza rada, koju je obeležilo 20-ak filmova, okončana 2019. godine epskim spektaklom „Avengers: Endgame“, a gde je objedinio sve junake koje je „lansirao“ od 2008. do tog momenta (ok, sa izuzetkom Dedpula i donekle Derdevila). Od tog trenutka, nastali su problemi po celokupnu franšizu, jer se „Dizni“ spetljao tek nešto manje nego sa „Ratovima Zvezda“. Nije se znalo kuda se udara: Da li nastaviti sa besomučnim lansiranjem bioskopskih blokbastera, ili podleći striming kulturi. U krajnjem, sam „Dizni“ je napravio platformu za dotičnu.

Izašlo se sa srednjim rešenjem: serije su kačene na „Dizni Plus“, filmovi bi išli, najpre, u bioskopsku distribuciju, a potom bi završavali na ovom servisu. No, ovakva difuzija nije najveći problem produkcije. Naime, sa delimičnim izuzetkom serije „Wanda Vision“ (namerno skrojene da na jedan uvrnut način zapuca ljudima na nostalgiju za prošlosti televizije – uključujući i skoru istoriju), svi rezultati, iako izrazito skupi, pokazali su da je kreativnost potisnuta u drugi plan zarad ko zna kakvih ciljeva. Čuvena „Diznijeva“ „moderna publika“, koja u realnosti ne postoji. A mogućnost da se nešto što je valjalo u prošlosti (a sahranjeno je 2019. godine) povrati, obrazloženo je postojanjem „multiverzuma“. Poruka iole obaveštenoj publici: Stalo nam je da vam cedimo lovu, prvo ćemo vam cediti malo za ono što vam se ne sviđa, a ako zapretite da ćete prestati da dolazite u bioskope/plaćate „Dizni Plus“, vratićemo ono što vam se nekada dopadalo i nastaviti da vam cedimo lovu.

Kada su kritike postale izrazito negativne tokom 2022. i 2023. godine, moralo je da se potegne ono što je preostalo. Stoga, u igru uskaču provereni rezervisti.

Rejnolds i ekipa su dobili prilično odrešene ruke – uz uslov da ne budu baš rasisti i seksisti. Reč „jebi ga“ („fuck“) se omakne samo jednom u celom „Endgame“-u, a ovde, kažu statističari, preko šezdeset puta. Krvi i fraktura ponajmanje nedostaje, u krajnjem, ovo su superheroji koji trpe sve. Otvoreno priča Rejnolds/Dedpul (ta fina granica/četvrti zid između uloge, glumca i publike je ponovo obrisana) i o tim kritikama koje su „Dizni“ i „Foks“ dobili za sve što su radili godinama. On čak negde i eksplicitno objašnjava zašto su on i Džekmen ubačeni u MCU – daleko direktnije nego kada autori „Matriksa“ tumače zašto ih je „WB“ naterao da prave novi film posle dvadeset godina – s tim što je novi „Matriks“ golo govno, a „Dedpul i Vulverin“ izuzetna zajebancija.

Time bismo i završili raspravu na tu temu. Neke potrebe za daljom kritikom nema, jer se celokupni film odvija na dve ravni: 1) Izuzetna zajebancija, 2) Integracija Dedpula i X-Men-a u glavni narativ MCU franšize.

Kako će ovo pomoći „Dizniju“ da revitalizuje ono što je prilično zabrljao, ostaje da vidimo.