Још један принтскрин за лавор (Велтшмерц се враћа коренима)

Пре него што прокоментаришемо овај бљуц printscreen, идемо на сродну актуелну тему, која је изазвала излив жучи, чир и виртуелни рат.

„Није станица, него асфалтирани паркинг на ледини!!!“

„Нестало је старог духа, идеш уз Балканску, а пекари вичу:

‘Гјевреци!’, ‘Переци!’“

„На тој станици сам први пут осетио дух Београда…“

Чекајте, каквог Београда, запишаног, исповраћаног, сифилистичног?

Немамо намеру да славимо нову станицу, која, вероватно, има хиљаде недостатака (имамо бројне замерке, али се нећемо овог пута бавити њима), међутим начин на који се свака промена дочекује на нож патетике је постала… па, благо речено, потпуно патетична.

Уосталом, подсећамо, први постови на овој страни су били посвећени УПРАВО измештању главне железничке станице, што је, како да вам речемо, било познато годинама да ће се догодити, а на шта је „elity“ јавност одреаговала пословичним „неће ваљда“, да би се после упустила у хорску кукњаву, јер… како да кажемо, „нико не зна где је Прокоп!“.

Па ево. Нико не зна, па је на Прокопу гужва и има само 142 дневна поласка.

И шта је „дух Београда“? Да ли је могуће да кукате за неким неживим ентитетом око којег не постоји универзално слагање шта он представља? „Шуматовац?“ „Франш?“ Смрад влаге из подрума старих зграда? Аутентични наркомани из осамдесетих? Е па обавештење за вас: град, као и сваки живи организам, мења се и прилагођава факторима који увелико надрастају жеље и хтења дежурних коментатора.

Е, сад, мало о овој слици, која изискује лавор. Колико пре два дана, налетели смо на старију фотографију путника, који се укрцавају у воз за Бар на тој истој станици, уз поспрдни коментар аутора из истог (аутистичног) спектра како је реч о главној станици (фазон: „Вид’ на шта личи!“). Прво, ЖС „Топчидер“ никада није била главна станица. Привремено је била полазна за барске возове док се градила земунска, јер нигде после гашења ГЖС није било места за укрцавање аутомобила. Заправо, ЖС „Топчидер“, историјски, никада није имала неку претенциозну улогу. Да, лепа је зграда, а знате зашто? Зато што су је примарно користили краљеви (Милан, Александар, Петар и Александар) са пратњом, када би полазили негде. Укратко, била је дворска станица, а као таква је идеалан музеј. Касније ју је користио и Тито. Из тог времена и потиче онај урбани мит како би се дотични „искрао“ обезбеђењу (звучи познато?), а онда у станичном бифеу пио коњак и коментарисао са радницима и пензионерима друштвене неправде (звучи познато?). И… то је прилично то.

П.С: Никада нећемо ни трунку подржати овај жваљави режим (треба да сјаше колико јуче… заправо, није ни требало да се икада пење на њу, али јбг, кад они који подржавају другу опцију имају мајндсек лика иза ове фотке), но открићемо вам једну непријатну истину. Чак и најгора власт (каква је био Милошевићева), па и ова, ураде и понешто добро за грађане. Чак и у сфери железница, веровали или не.

П.П.С: Стварно, говорите као да је Београд кога више нема умро пре два дана, а не пре више деценија. Шта је то толико романтично у Балканској улици? Кладионица?