Грађани Србије који не подржавају безусловно сваку акцију која се организује под крилатицом „зелени покрет – шта нам раде“ користе нуклеус здравог разума и довољно способности да процене шта је добро, а шта није. Можете рећи да је то дар од Бога, да је таленат, да се напросто особа роди са тиме, или је можда васпитање, како вам воља. У ту групацију убрајамо и нашу малу екипу која изузетно срчани на теренима потенцијалне угрожености нечега од општег интереса, те у намери да не одреагујемо на прву лопту дали смо и себи и директним као и индиректним учесницима догађаја који ћемо описати довољно времена да се страсти смире, коцкице посложе и дамо суд. Ко смо ми да дајемо суд? Вратите се на почетак текста, овог пута полако и са разумевањем.
Двадесет седмог септембра је у Управи града Београда, зграда у улици Краљице Марије, одржан нисмо сигурни тачно који по реду наставак јавне расправе о плану за миријевско насеље Бајдина. Не знамо за прецизне детаље претходних састанака, јер нисмо имали саговорнике који су били учесници, за разлику од овог пута. Нећемо спомињати имена, што због заштите идентитета једног дела учесника, то због чињенице да из другог табора особе нису заслужиле да их спомињањем промовишемо. Они то довољно добро већ раде сами за себе.
Сачекали смо извештаје медија и еколошких покрета који су били присутни и упоређивањем белешки из материјала који нам је већ наредног јутра доставила особа која је имала прилику да као посматрач без директног интереса присуствује седници или расправи ако се то тако може назвати, дошли до закључка да има толико дискрепанција да је овај текст умало добио наслов Кога бре ви зајебавате!?
Према нашим сазнањима, фирму која је понудила конкретно спорно решење води човек који овај пројекат пажљиво планира и покушава да представи предности свог решења већ петнаест година, за оне који су лоши у математици то значи да су и „они претходни“ на власти у граду одбијали да му дају дозволе потребне за реализацију. Довољно смо велики и искусни да наслутимо да се иза тога крије одбијање пројектанта да чланством у странкама и подмићивањем прогура свој план. А сада замислимо зашто га одбијају тек ови грандомани који воде оно што се некада звало Београд. Наиме ради се о површини од 66 ара, од чега је 60 ари тpња, блата, жбуња и амброзије која буја, а свега 6 ари је шума, што је на седницама аргументовано фотографијама, нацртима стања и снимцима. Да ли треба да напомињем да читав свет уништава алерген амброзију, а само код нас се брани њено богом дано право на раст и развој? План предвиђа радове на површини од 60 ари, у смислу стамбених зграда и вртића, шума од 6 ари не би подлегла уништењу већ би се прилагодила коришћењу у смислу бетонске стазе и расвете како би грађани насеља имали мирну оазу природе за уживање, шетњу, одмор од градске вреве. Поучен искуством са претходних седница на којима су еколошки активисти и чланови ССП-а (не провоцирамо, сами су се слободно и отворено декларисали) гађали обућом и тако ометали расправу наводно представљајући становнике подручја Бајдина, пројектант се потрудио да смањи број разуларених и некултурних учесника јер евидентно нису у стању да разумеју шта значи јавна расправа, те је замолио неутралне особе из свог окружења да се уколико имају воље и времена појаве на наведеној расправи, да попуне одређени део капацитета сале и тиме допринесу нормалној атмосфери, колико год то било могуће. Ниједан медиј није пренео, те се ниједна еколошка организација није похвалила методама које су над објективно неутралним учесницима репресивно применили фејк еколози, кобајаги грађани, те батинаши у црном (побогу, какав клише аман дајте зрно креативности), тако што су своје активности започели не само пре уласка у салу, већ и испред зграде и у лифту.
Како и они знају за јадац, такође су се потрудили да дођу у великом броју, али огромна је разлика у томе што са једне стране имамо обичне грађане који су дословно дошли да виде о чему се расправља, а са друге организоване агресивне особе. Улазак у лифт ни Синиши Павићу не би пао на памет за сценарио – угуравање раје којој је највероватније плаћено да дође и смрди (објаснићу), њих штите батинаши са раменима ширим од оних какве је Кристл Карингтон шетала у „Династији“ и опструкција у виду притискања сваког думета за наредни спрат, како би лифт застао на сваком спрату и тиме се потроши време и спрече они у лифту затечени који покушавали да стигну на време до сале, која се (какав обрт) налази на самом врху зграде. Да, те зграде, поред ПШ, највиша зграда у том делу Краљице Марије. Као да им није било довољно што их батнаши држе на оку током те пре свега напете вожње лифтом, додатна непријатност је била и то што раја да их тако назовемо нема основне хигијенске навике и смрад људских ознојених и некупаних тела је запосео читав лифт, као неки злодух из Карпентерових прича. Особи са клаустрофобијом је позлило у таквој атмосфери, без фолирања. Буквално покривен сваки аспект намере „дај да отерамо ове нормалне на све могуће начине“.
У самој сали, батинаши људе којима је већ довољно непријатно називају наркоманима и уносе им се у лица, откривајући своју припадност странци коју више не желимо да спомињемо јер срам вас било, јасно је постало да је циљ као и претходних пута ометање и застрашивање. Чек, то смо већ видели и доживели… јесмо, од актуелне власти, али од опозиције – томе се нисам над’о.
О чему се овде ради? Већ смо навели да пројектант није део структуре власти, није члан, симпатизер ниједне странке, у чему је проблем? Опет, према досадашњем искуству преживљавања у овој напаћеној земљи, брани се или оно што је суштински важно и незамењиво, као што су на пример Недељице, Борски округ, планинске реке, или пак нешто што не служи ничему осим да се отерају неутрални и непоткупљиви, како би они који су или на власти или нису али су били, па иду на канабе код мачке на части, добили то парче да на њему направе свој рај и уживају у продаји квадрата и плодовима свог минулог (к)рада.
Представник власника парцела је у покушају да обзразложи сагласност коју су дали пројектанту и оправданост у корист његовог идејног решења ометан тако што је особа стала поред њега са транспарентом на којем она Вучићу поручује да му не да Београд и дува у пиштаљку као линијски судија. Да се разумемо, Вучић је отелотворење свега што не подржавамо и не желимо ни непријатељу, али дајте мало разума, нема њега у овој причи у облику у којем би то њега уопште и занимало. Какво црно Миријево, он је човек заузет „Експом“, Сајмом, БГ Х2О и неким крупним залогајима. Са друге стране знамо да се међу власницима парцела налази и особа која је у поодмаклим годинама и која има у породици млађег онколошког болесника за чије лечење му је потребан новац који он од својих прихода као пензионер нема, приде што му је порез на неупотребљиву парцелу огроман, опет у поређењу са пензијом. Он сам сматра да је решење повољно за све учеснике, напослетку да ли се оваквим ометањем угрожава живот члана породице који заправо има оправдани интерес као власник парцеле? Еколози, где сте? Амброзија или људски живот? Шта има већу важност или вишу цену? Ако шума остаје ту где јесте, у чему је ваш проблем? Сазнали смо да је преко стотину аргумената против градње оборено на претходним расправама, а да се на овој септембарској расправљало о последњих десет.
Сад долази до „оног главног“ – на интернету је објављено што на сајтовима медија, што на друштвеним мрежама правобранилаца амброзије како је градски урбаниста изјавио да план неће бити усвојен. Од људи који су физички били на лицу места у самој Сали смо сазнали да им је речено како ће план бити усвојен и да је за финалну дозволу у смислу документације потребно наредних шест месеци. Ко кога овде лаже? Или још важније, зашто лаже?
Пред крај седнице људи који су власници парцела и подржавају пројекат су изашли из сале, јер је ниво опхођења према њима био испод сваког достојанства и зашто би себе излагали додатном притиску и још једној непријатној вожњи лифтом и осталим непријатностима? Ни ја не бих да се задржим на месту где ми особа дупло већа од мене, коју нити познајем нити имам нешто против ње, прети како ће да ми развали фацу.
Поред још једног разочарања у постојање опозиције као нечег паметног, доброг и корисног (јесте наши али не ваљате ни гроша ако и ви своје батинаше имате), шта се дешава са независним и слободним медијима? У најширем могућем смислу, како и коме грађани да верују?
Нама, као народу, не треба непријатељ ван наших граница, што смо још једном на жалост у ситуацији да потврдимо. Ако ћемо се тући и претити међусобно једни другима, довлачити батинаше, опструирати јавне расправе, тачно и заслужујемо власт какву имамо. Вратите у моду здрав разум. Хајде да буде кул да можемо да се не слажемо, али да можемо о томе цивилизовано да разговарамо. Или можда превише наде полажем у људску врсту.
За крај уместо закључка цитат из ТВ серије Doctor Who, епизодa „Лице зла – 4. део“ емитованa у јануару 1977:
„Знате, најмоћнији и најглупљи имају једну заједничку особину. Ни једни ни други нису спремни да промене мишљења у складу са чињеницама. Они мењају чињенице како би се уклопиле у њихове ставове“.
Велтшмерц 
Postavi komentar