Časti ti…

Na srpskoj političkoj sceni postoji izvesna tendencija da se individue i organizacije pozivaju na one aspekte kojima nisu sklone.

Tako se Aleksandar Vučić poziva na hrabrost, SPS na socijalnu pravdu, a osoba po imenu Irena Živković je napisala knjigu po imenu „Časti mi“.

Boranka, koja je donedavno bila u srednjem višem ešalonu Stranke slobode i pravde, ovih dana je možda više nego ikada do sada privukla medijsku pažnju odlukom da se upiše u red „preletača“, odnosno da sa delom poslanika ove stranke napusti matični poslanički klub i učestvuje u formiranju nove grupe, a čujemo i nekakve Radničke partije.

Nemamo nameru da žalimo Stranku slobode i pravde, no u ovoj situaciji oni jesu oštećena strana, barem u smislu da su se pokazali kao autentičnija opozicija, barem time što se separatističko krilo u roku od nekoliko sati pojavilo na medijima sa nacionalnom frekvencijom, a jasno je bez čijeg miga tako nešto nije moglo da se odigra. Formiranje nove Radničke partije ponosito najavljuje još jedna bivša perjanica SSP-a, Dejan Bulatović, trenutno zaposlen na poslaničkoj listi SNS-a, ponosito dodajući kako će se uskoro „štrpkati“ i od drugih lista, kako bi Radnička partija postala „najveća opoziciona grupa“.

Jedan od navodnih povoda Đilasovog neslavnog „kanabe“ razgovora sa Vučićem iz aprila 2022. godine je i bio predlog zakona o roditelju-negovatelju, koga je (poučena ličnim iskustvom) Živković stavila visoko na agendu sopstvene političke organizacije. Đilas je tada čak izrazio spremnost da sa SNS-om (čiju pobedu na republičkom nivou, uprkos nedvosmislenim izbornim mahinacijama, nije sporio) glasa za one predloge zakona, za koje nalazi da su u korist građana Srbije. Neslavno se završila ova scena, baš kao što je i Đilasova reputacija najvećeg lidera opozicije prilično uzdrmana – trajno.

SSP-ov rigidni samonabeđeni stav da oni moraju celokupnoj opoziciji da diktiraju politiku, a da drugi treba da im terciraju (jer drugi „nemaju nikakve ideje i preslabi su“ – ma koliko i SSP-ove sopstvene ideje do sada poklanjale Vučiću dodatne godine vlasti) obija im se o glavu. Njihova stranka sada biva udarana sekirom na isti način kako su oni (uz prećutni dogovor sa SNS-om?) uništili brojne druge organizacije: Narodna stranka je možda najočitija žrtva takvih aktivnosti (danas je svedena na mikroskopski rejting, manji od broja promila koje naduva aktuelni lider). Ni Demokratska stranka, pod vođstvom Zorana Lutovca, nije povratila značajniju reputaciju posle štetočinskog delanja prethodnog rukovodstva stranke, izuzev što je ostala satelit ovakvog SSP-a.

No, ljudi koji su sada zabili Đilasu nož u leđa nisu to učinili iz časnih namera, već, naprotiv, iz lukrativnih. Tragom sumanutog Dejana Bulatovića krenula je i Irena Živković, jedna od SSP-ovih žena. Naime, podsećamo da je u strukturi ove organizacije, žensko krilo, predvođeno Marinikom Tepić, igralo veliku ulogu u kreiranju politike, čak je posedovalo i sopstvena radna tela.

Šta je bilo sa ovim krilom, ne znamo, ali čujemo da je na sednici glavnog odbora poletelo perje (kako javljaju naši dobro obavešteni izvori). Naime, kada su poslanici SSP-a objavili da planiraju da napuste ovaj klub, izvesna potpredsednica stranke je zahtevala da dotični vrate mandate, jer nisu izabrani kao individue (priroda srpskog izbornog sistema), već kao deo (inače daleko šire) liste. Tada je neko dotičnoj lakonski dobacio „Što ti nisi vratila mandat kad si menjala stranke?“, posle čega je (a zaista želimo da verujemo da su ovo zli glasovi) došlo do fizičkog obračuna među ženama SSP-a.

Da ne ulazimo u ove detalje, činjenica je da se SSP-u poput bumeranga vratilo ono što je činio od 2020. godine (epizoda Nikola Jovanović), preko cepanja NS-a, pa do danas. Generalno, to nije dobro po opozicionu scenu, te ostaje da se nadamo da će događaji preteći ove politikantske tendencije.

I još jednom pozivamo Dragana Đilasa da napusti političku scenu.

(naslovna slika: korica knjige „Časti mi“, izdavač Irena Živković i „Grafomed“)