Kolaps žvaljavog nju-dila

Nismo se mnogo oglašavali povodom novonastale društveno-političke situacije, a i sada ćemo nastojati da budemo kratki i jasni.

Tragedija u Novom Sadu označila je krah dvanaestogodišnjeg Vučićevog žvaljavog nju-dila, odnosno, ekonomskog modela baziranog na enormnom zaduživanju po nepovoljnim uslovima, nezajažljivom bogaćenju poslušnih, držanju većine stanovništva pod apsolutnom medijskom kontrolom kroz svega nekoliko floskula („oni bar grade nešto“) i korupciji.

SNS-ova vlast je ogoljena u očima svih. Neki su voljni da prihvate ono što im je suha realnost stavila pred oči, a neki će i dalje da žmure, ne želeći da prihvate ono što je jasno.

Kada određeni ekonomski model kolabira – istorija i iskustvo nas tome uče – neizostavno sleduje promena vlasti. Ono što se sa razlogom postavlja kao pitanje, jeste, kako će ona uslediti i koliko će rajati.

Kao i sve, to zavisi od interakcije brojnih društvenih faktora.

Ono što SNS (i partnere) održava na vlasti, jeste inercija. Najpre, inercija građana koji još nisu prepoznali novu snagu koja može da smeni aktuelnu vlast. A tu je i inercija međunarodne zajednice, sve više zabavljene o sopstvenim problemima, kojih je sve više (što ekonomskih, to i geopolitičkih).

Nažalost, iskustvo sa aktuelnom političkom opozicijom ne govori da su oni pokazali spremnost na udruživanje kako bi se ta vlast smenila na koliko-toliko civilizovan način (jedinstvo u političkom pritisku koji bi doveo do izbora i smenjivosti vlasti). U tom pogledu, ne štedimo ni vladajući kancer, koji čini sve, kako bi sprečio etabliranje bilo kakvog fronta protiv sebe (sada će najmanje biti spreman da tako nešto dozvoli).

Stoga, ono što se događa proteklih dana i sedmica jeste dokaz da se aktuelna „gibanja“ događaju uprskos opoziciji, a ne zahvaljujući njoj. Čini se da će kraj SNS-ove ere biti izrazito nasilan, odnosno, da će vlast biti smenjena pre izbora, a ne na njima. Uprkos strahovima i strepnjama da se to ne odigra – situacija diktira da društvo do rešenja mora proći kroz katarzu

A potom će, možda, nekakva opozicija i odigrati svoju ulogu.

(naslovna fotografija: Železnička stanica Bor sa FB strane „Sačuvajno vozove Istočne Srbije)