Σχετικά με την κοινωνική ομοιογένεια και τους κοινούς στόχους

За екипу која паралелно прати и протесте у Грчкој и пита се зашто и код нас нису кренули Молотовљевим коктелима на полицију, ево пар подсећања, написаних тако да и они који нису имали среће при дељењу памети могу да разумеју:

1. Грчка има много дужу традицију организовања и груписања на свим нивоима. Они који путују за Грчку знају да морају, између осталог, да воде рачуна да ли је у току неки општи штрајк који паралише државне границе.

2. Имајући у виду претходни пасус, друга најважнија ставка су поделе у друштву које утичу на кохезију критичне масе, а која је неопходна за покретање било којих процеса. Наше друштво тек сада, понајвише захваљујући студентским акцијама, збија редове, повезује се око заједничког циља и труди се да превазиђе поделе које су досад биле непремостива препрека, не нужно јер су препреке заиста високе него јер није деловало да их вреди превазилазити

3. Ту се надовезујемо на следећу ставку: микросујете међу различитим групама. Да се не лажемо, за превазилажење подела потребно је бити у довољно незавидној позицији да би гутање сопственог поноса деловало као боље решење него дословна смрт.

4. Тек када има довољно повезаних људи, који су спремни да координишу акције, притекну једни другима у помоћ и не устукну, тек онда се може причати о радикализацији процеса, када се зна да нема одустајања, а не да десет људи улети, полиција да их разбуца, а остали да се разбеже и да ситуација постане још гора.

Уосталом, свој овој радикализацији у Грчкој претходили су месеци блокада и протеста, а ми смо управо у тој фази. Не треба бити нестрпљив, но најважније – нема назад. Сада треба збити редове још јаче, јер овај процес је неповратан.

И наравно, најважније,

П У М П А Ј
У
М
П
А
Ј