Четнолевичарски параполитички дискурс

У горњем левом делу српског политичког спектра, обитава екипица која паралелно живи у 1917,1946 и 1996. години, само никако да се преселе у доба данашње.

Све ово их, јелте, не спречава да у традиционалном маниру својих ауторитарних узора, редовно бију битку са спољним и унутрашњим непријатељима, петом колоном, издајницима, подривачима поретка… Ето, баш како се нешто закува у друштву, били то симболички протести а ла „Против диктатуре“, била општа друштвена побуна, однекуд се ова екипица оваплоти у виртуелном свету и креће да га дрка сматра.

Уопштено, борба је непрестана са свима који не прате визију свих 14 анархиста окупљених око Ратибора Тривунца, другова из ПРЛ-а који раде кинески маркетинг на макс (шта вас то конкретно чини морално супериорнијим од еурофанатика, питање је), Михајла Тешића (једног од оснивача „Тарзаније“), Јасминка Хаџисаликовића, оног којег су послали из штаба и остале дружине из проширеног састава Фејсбук Коминтерне.

Наречени другови су врло гласни у критици свега што не спада у њихов дискурс, с том разликом да постоји знатна дискрепанца између реченог и учињеног. Другим речима, најконкретније што је њихова сцена изнела јесте гађање Бернара Анри – Левија тортом, у паузи бескрајних састанчења и кругодркања.

Не чуди, стога, изостанак неких конкретнијих потеза поводом акција које се дешавају месецима уназад, а понајвише не чуди тишина поводом затварања и прогона Срђана Жунића и активиста групе „Став“. Они их тако сматрају лажним левичарима, подметнутим од стране увек неугодне западне агентуре, те је њихов прогон заслужен. То што другови из Коминтерне за скоро пола године ни заноктицу нису раскрварили, док су „нишчи револуционари“ буквално пребијани, хапшени, а неки су и даље затворени, индикативно је сумњи да су, можда, блиски екипи на власти, иако начелно причају против ње (јер, запамтите, на лажне патриоте већ смо се опекли).

Немојте да мислите да смо заборавили на други део политичког спектра, али иако такође умеју да буду бучна сметња која „не види смисао“ у било чему што студенти раде, десна екипа, која чак и у ово време већи значај придаје псеудо-угроженом статусу Војводине, шатро угроженој егзистенцији Републике Српске, а бива слепа и глува на чињеницу да је Вучић предао Косово; они, напросто, немају своје мишљење… барем не док не попију литар вињака.