Насловна фотографија: „Balkan Rock“
У околностима какве владају у свету, а поготово у наше авлије, има да будемо захвални на две ствари:
1. Остареле звезде музичког неба итекако сијају чак и кад им се предвиђа гашење; недавни опроштајни концерт „Black Sabbath“ на домовном стадиону Астон Виле доказује да звезде одбијају да оду без формирања супернове у садејству са верном публиком.
2. Упркос гласинама и репутацији, звезде пристају да дођу и у ове крајеве, те убога сиротиња не мора преко границе како би уживо доживели сусрет са јавном личношћу која је, за већину смртника, неки неопипљиви надентитет.
С тим у вези, једина оштрија замерка на концерт Били Ајдола (одиграо се 9. јула на доњем Калемегдану) има да буде типично бумерско поповање млађим генерацијама.
Наиме, непријатно је бити готово принуђен да концерт посматраш кроз екран нечијег пруженог телефона, а камоли кроз стотине екранчића који у реалном времену прате дешавања. Разумљиво, нова технологија, нови начини бележења успомена, но за нас који концерт доживљавамо као интимни сусрет са идолом с постера или омота албума, ово представља својеврсну интрузију у доживљај живог сусрета са живим легендама.
А ове легенде не да су живе него и даље веома живахне. Иако већ неко време деда, и по годинама и по фамилијарној титули, Вилијем Мајкл Брод (световно име), у садејству са Стив Стивенсом, Стивен Мегратом (један од најзаслужнијих за повратак Билија након паузе деведесетих) и остали члановима показује како још увек није за отписати. Оно што публика цени код бендова јесте осећај непосредности и искрености.
По завршетку наступа предгрупе у воду домаћих Гоблина, бина се тек минимално припрема, као да наступа још једна предгрупа. Но, када на сцену изађу Били, Стив и екипа, јасно је да њихов мајндсет произлази из чињенице да музика јесте шоу сам по себи, а визуелизације и театралије су секундарне. Публика то прихвата те вожња почиње са духовним наследником његових најбољих радова, најновијом песмом „Still Dancing“- памтљива, химнична, заразна, а захваљујући редовној ротацији на „Београду 202“ и на интернету, одмах је прихваћена и хорски запевана. Наравно, као на траци, ређали су се пажљиво пробрани најбољи хитови, испраћени хорским пумпањем масе.
Осећај заједништва те прилика да се искаже свој став очито је пријао вечито насмејаном Билију, који никад није изгубио дрчан и отресит став.
Велтшмерц 
Postavi komentar