Недавно привођење Медицинског техничара у УКЦВ показује не само бескрупулозност режима, него и кварне методе којима се полиција служи како би доказала силу.
Наиме, након протеста у Новом Саду, извесна службеница ПУ Нови Сад бива примљена у Ургентни центар УКЦВ. Здравствени техничар који се тог момента ту затекао (иначе запослен на Клиници за анестезију и интензивну терапију) с пуним правом указује полицајки како њена повреда, с обзиром на ситуацију где у том моменту има више животног угрожених пацијената, не захтева моменталну интервенцију и како треба да сачека док се прво збрину животно угрожени пацијенти.
У типичном пацовско-комплексашком маниру, полицајка ово доживљава као атак на личност, службу, па и државу. А последњи угао гледања није помогнут чињеницом да је млади колега активни учесник протеста и, као такав, потенцијална мета за гладне и све нервозније лешинаре.
Полицајка можда нема морални компас, али има знање о ситуацији на терену; тако је упозната са чињеницом да је за проблеме у УКЦВ директно задужена Полицијска станица Детелинара у оквиру ПУ Нови Сад. Стога она директно дојављује њима шта је доживела и од кога. А службеници ПС Детелинара, опет, знајући динамику рада у КЦВ, одлучују се да колегу приведу у ноћном турнусу.
Јер зна се: тада нису присутни нити управник клинике , нити главна сестра, нити било ко од надлежних са којима би прво морали да разговарају зашто се колега приводи усред радног времена. Полиција је на овај начин елегантно заобишла неопходност образложења привођење колеге пред више сведока. Сељачка мудрост и змијска промућурност на делу.
Да се такав интелект и стратешко размишљање користи и у неке корисне сврхе, а не лечење комплекса курсиста у униформи које су родитељи отерали на курс да не би седели код куће или ишли у надницу, небо би била граница.

Postavi komentar