Nemanja Milošević. Starost – nebitna. Po sopstvenom izboru je nosio nadimak „Grof od kruga dvojke“, po tuđem još uvek nosi nazive „Jebač usisivača“ i „Pušikara kojoj je Vučić skupljao potpise“. Ovih dana se ponovo uzdigao iz mulja nebitnosti nivoa Luđeg Sandula i uzburkao pojedine tvit… pardon, ikseraške krugove.
Ako niste u toku u vezi sa njime, pružićemo vam kontekst.
Nemanja Milošević je godinama na društvenoj mreži „Tvi…“, pardon, „X“ poznat kao ekstremni pristalica evroatlantskih integracija i članstva u NATO paktu – takoreći, otelotvorenje je fikcije zvane „Druga Srbija“. Štaviše, udžbenički u tom smislu, stanovnik je najužeg centra Beograda.
Izvan ovih krugova, u javnosti se probio krajem 2023. godine, kada je bio visoko kotiran na listi pro-NATO koalicije, u kojoj je bio i njegov pokret „GLAS“ na republičkim izborima. Ovu listu su još podržale i neke eminentne ličnosti, poput akademika od auspuha Dušana Teodorovića i, koliko se sećamo, reditelja Gorana Markovića (ovo je bitan detalj, upamtite). Potpise su nekako napabirčili, mada u poslednji čas – pominje se da su im, kao i raznim drugim guzni-papir projektima, podršku osigurali iz SNS centrale. U kampanji su prošli prilično neslavno. Prvo su tvi… ikseraši – moramo priznati, verovatno zlonamerno i netačno – Nemanji prikačili aferu u kojoj je „priznao da je seksualno opštio sa usisivačem“. Potom su imali TV duel sa predstavnicima političke stranke iz istog dela spektra – Liberalno demokratske partije, koju je zastupao Čeda Jovanović himself. Nakoksani Chada je u duelu delovao isuviše suvereno, ostavivši grofinu u dubokoj senci.
Po zatvaranju birališta, stigli su i očekivano bedni rezultati – ukupno su osvojili oko 4000 glasova, nešto više od trećine broja potrebnog za overene potpise za kandidaturu liste, što je (po ostacima zakona) značilo da moraju da vrate budžetski novac obezbeđen za finansiranje kampanje. E, vidite, većina stranaka se, kad osvoji nešto, podžapa oko podele plena – ovde su problemi nastali oko pitanja vraćanja dugova (ok, za razliku od Chade, makar nisu zajebali kuma, kome su došli da plene imovinu kad nije mogao da vrati kredit). U ovako masovnoj stranci, normalno, formirale su se barem dve frakcije. Jednu je predvodio profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, Ivan Videnović (aka. srpska verzija Guntera Felingera), a drugu sam Milošević, koji je u sudaru titana ispao iz kombinacije.
Milošević je ponovo zapao u domen opskurnosti, u kojoj je ostao sve do tekućih protesta.
Zbog „ne-nošenje zastave EU“, „ogradio“ se od studentske pobune, i to ne jednom, već više puta. Takođe je poturao i taštin stolnjak koji je nazivao „sretenjskom zastavom Srbije“, iako to što je viđeno na slikama sa pravom sretenjskom zastavom nije imalo mnogo veze.
I u tome nije bilo nikakvih problema po samu pobunu – od takvog lika, svakako, može biti više štete nego koristi. A tako bi i ostalo…
…da se koliko pre nekoliko dana Milošević nije pojavio na skupu podrške otpuštenim profesorima Pete beogradske gimnazije. Izgrlio se i izljubio sa pandurima u civilu, a potom uzeo megafon i pročitao pismo podrške koje je (navodno – po njemu) poslao reditelj Goran Marković.
Ovo je dovelo do usijanja na „Tvi…“, pardon, „X“-u, gde su pojedini članovi (među kojima je najglasniji „Ivan Damn“) nastojali da ustanove ko je koji kurac zvao grofa od kruga dvojke da govori na skupu ljudi od kojih se ogradio, a i koji su se ogradili od njega. U svakom slučaju, usledilo je novo pičkaranje, a sada sleduje novo povlačenje u „Luđi Sandule opskurnost“. Dok Služba inc. ne naredi novo aktiviranje.
Велтшмерц 
Postavi komentar