Иако нисмо поборници флоскула попут „латентни геј“ и слично, морамо се осврнути на феномен промотера прааааавих вредности који буду ухваћени да чине све оно што је супротно начелима за које се залажу и које намећу другима.
„Do as i say, not as i do“ принцип није наш изум, сличне случајеве можете видети код многих популистичких гласоговорника (сетимо се случаја Јожефа Сајера од пре 5 година – за неупућене, у питању је посланик мађарског парламента, конзервативац, ухваћен у бежанији са геј оргија низ олук), где се следбеницима продаје једна прича, док се иза сцена живи по сасвим другачијим принципима.
Разлог зашто јавност бира да уопште дискутује о овоме када, сложићемо се, реалност буквално варничи од егзистенцијално битнијих тема, јесте управо та дискрепанца између успостављања моралне вертикале и уживања у грешној хоризонтали (у овом случају и дословно). Обашка чињеница да је Вујадин непо беба чувеног Дулета Савића, те је тако и доспео директ у стручни штаб ФКЦЗ.
Мада је донекле поетска правда то што Вујадин на својој кожи осећа управо оно што је сам испаљивао ка другима (што кроз јавне објаве што кроз грађење имиџа патријархалног породичног човека), Мирка Васиљевић и њихова деца нису заслужили да буду колатерална штета његових свесних, лоших, а пре свега веома ироничних животних избора.


Postavi komentar