Kad muzika spoji svet, a realnost ga razdvoji
„Rasmus“ u Beogradu 8. novembra, prvi put – reklo bi se, ne i poslednji, uzevši u obzir da je i sam bend iznenađen veličinom fan baze u Srbiji. Ne dovodimo u pitanje ni obim ni kvalitet fanova kod nas, jedino što je bilo nemoguće ne primetiti je da ogromni deo publike na koncertu govori ruski. I samo i jedino ruski. Da ste me sproveli sa povezom preko očiju i pitali da pogodim gde sam, bila bih sigurna da sam u Moskvi, na ruži vetrova Vind Of Čejndž-a.
Cena karata je daleko prijemčivija ruskim stanovnicima Beograda nego lokalnom stanovništvu i zbog toga mi je jako žao. Drago mi je što je koncert rasprodat, izvesnu nelagodu osećam što su moji sugrađani ostali bez ulaznica koje su razgrabili oni kojima ništa ovde nije skupo. Nemam ništa protiv Rusa, ali imam nešto protiv toga da je naš kvalitet življenja preduslov da se odričemo kulturnih sadržaja. Mrč (ili merch) je bio standardnog sadržaja kao i svaki drugi, cena majica sa motivima benda je bila 4000 dinara. Pogodite kome to nije bio problem i koji deo populacije se obnovio garderbno.
Kad smo već kod garderobe, „MTS dvorana“, koji vam je vrag? Zašto nije postojala mogućnost ostavljanja jakni, pitam?
Lauri je pevao pod prehladom, ali junački je izdržao, odlučan da ne otkazuje svirku.
„Rest In Pieces“ je otvorio veliku rok žurku, publika je odreagovala gromoglasno i u tom maniru se i nastavila svirka. „Guilty“ je podigla ljude u dvorani na noge. Osim nemogućnosti usklađivanja termina i prostora, nemam opravdanje ni razumevanje za rok i metal koncerte u „MTS dvorani“. To je muzika uz koju se ne stoji i svakako ne sedi. Dvorana je potpuni promašaj, u smislu neadekvatnog prostora za mrdanje i gibanje, sa druge strane zvuk je odličan i samo zbog toga ću im oprostiti ovog puta. „No fear“ sam doživela vrlo lično sa sve „destination darkness“ jer je u neposrednoj blizini najveći paravojni šatorski kompleks u Evropi. „Time to burn“ je nekako logično nadovezan na prethodnu pesmu, kao i na moje tumačenje i doživljaj takođe zasnovan na prethodnoj impresiji. Jasno ni na koncertu ne mogu pobeći od realnosti koja je tu, ispred. „Give Me A Reason“ je lagani uvod u nežnije i laganije note, perfektan tajming i sing-along koji je potpuno očekivan i prirodan. Teklo je veče uz predivne „Still Standing“, „First Day Of My Life“, „Living In A World Without You“, „In My Life“, „Not Like The Other Girls“ i kako drugačije osim „In The Shadows“.
Na putu ka destinaciji sam slušala nove pesme sa albuma „Weirdo“, lagano i ispunjene duše.
„Rasmus“ je sazreo izuzetno lepo. To ne znači da ranije nisu valjali, već da su sa svakim narednim albumom postajali sve bolji. Nove pesme se lako „primaju“ i naišle su na prelep odgovor publike. Uživali smo u „Break These Chains“, „Creatues Of Chaos“, „Love Is A Bitch“ i „Weirdo“. Slatkiš pred kraj je poslužen u formi akustične „Sail Away“ sa kratim objašnjenjem kako i kada je nastala. Sve vreme se osećala iskrenost u intimnim segmentima svake pesme i nesumnjivo muzika Rasmus-a je nastala iz duše i ličnih iskustava nesebično podeljenih sa nama.
Očigledno je „pao“ neki meet and greet sa fanovima, jer su se članovi benda pohvalili feedback-om koji su im fanovi iz Srbije pružili, ocenivši prethodne albume sa „the soundtrack of my life“. Hajde iskreno, koliko je lepo toliko dodirnuti živote ljudi? Najlepše.
Велтшмерц 
Postavi komentar