Institut za majku i dete

Postoje debeli razlozi zbog kojih univerzitetski profesori nisu oduševljeni idejom da podržavaju svoje studente u blokadama. To nije nužno samo zato što su ostali bez primanja, iako je svakako i to imalo ulogu.

Da bismo razumeli pravi razlog, moramo da shvatimo da je Vučićevom režimu istekao rok trajanja. Da se nije dogodila studentska pobuna, nešto drugo bi ga uzdrmalo. Problem je, pak, što je ovo upravo studentska pobuna. Nju, posle ko zna koliko vremena, nosi mlada generacija. A kad god pobunu nosi mlada generacija, na horizontu se mogu nazreti i određeni sistemski amandmani.

Drugo, studenti su u najužoj vezi sa samim univerzitetom, a univerzitet u Srbiji nosi jednu duboku boljku, koja nije nastala u Vučićevo vreme, ali se tom prilikom prilično zagnojila. Naime, fakulteti u Srbiji su, da upotrebimo tu sintagmu, u priličnoj meri postali instituti za majku i dete. Postoje one ustanove gde je dinastički princip duboko ukorenjen, ponegde čak i po četiri generacije iz iste porodice „drže“ pojedine katedre. Ovo je najčešće nauštrb kvaliteta i dovodi do guranja znatno boljih kadrovskih alternativa u zapećak.

Sama činjenica da studenti nose proteste protiv korupcije je, barem na nekom podsvesnom nivou, duboko uzdrmala ovakav majndset, naročito kad tu i tamo proćarlija ideja da više ničija pozicija neće biti neprikosnovena, odnosno, da će sve biti podložno preispitivanju.