Punk’s not dead

dva sata žestoke rokačine u „Zappa Barci“

„KUD Idijoti“ su na hrvatsku (posledično, i jugoslovensku, tj. regionalnu) pank scenu stupili srazmerno kasnije u odnosu na ostatak generacijske ekipe – „Pankrte“, „Haustor“, „Električni orgazam“, itd. Ipak, kroz relativno skromniji opus, stekli su kultni status u ovom delu Evrope, koji ne umire čak ni gotovo 14 godina otkako se bend raspustio posle smrti pevača Branka Črnca Tuste.

„Lutke na koncu“ su, s druge strane, inicijalno nastali kao klasičan beogradski „tribjut“ bend „Idijota“ početkom 2000-ih, a u međuvremenu su izrasli u „kopiju vernu poput originala“, koja naročito od nestanka tog originala ima ulogu da oživljava sećanje na ekipu iz Pule. Trio koga čine Vladan Vasiljević (gitara i vokal), Vuk Pavlović (bas i prateći vokal), i izuzetni Dejan Milojević (bubnjevi i prateći vokal) pružio je za nas dvestotinak, koliko se okupilo u „Zappa Barci“ u petak 30. 1, izuzetno energičan ugođaj. 

Svirka je zvanično zakazana za 21 čas, ali, ne može u Srbiji ništa da počne kad piše na karti. Tonska proba je bila završena negde do 20.45, kada su nas sa januarske večernje hladnoće upustili na splav. Preko sat vremena smo, potom, čekali da muzičari stupe na scenu. 

A onda, dva sata su se ređali najveći hitovi pulske grupe, koji su vrlo brzo razmrdali fanove svih generacija – pomenućemo samo neke od njih: „Nema više snifera“, „Ja sjećam se“, „Moj marine“. Tu su bila i dva specijalna gosta, od kojih je nama u naročitom pamćenju ostao Miša iz „Radničke klase“, koji je izneo „Bepo, vrati se“, na kraju najavivši koncert sopstvene grupe u URMUS-u (najavili smo se u salonu).

Iako pank nije izvođački preterano zahtevan žanr (osim ako ne govorimo o bubnjevima), trio je demonstrirao izuzetan nivo usviranosti, upevanosti, a bogami, i uigranosti. Bend je takođe pokazao izuzetan nivo komunikativnosti sa publikom, koju su činili predstavnici najraznovrsnijih generacija, od „stare škole panka“ koja gazi sedmu, a možda i osmu deceniju, do klinaca srednjoškolskog uzrasta (i mlađih), koji se u pauzama pesama nisu uzdržavali od „pumpanja“ (očito je ovo, sada, postao deo repertoara neizbežan na velikoj većini priredbi u zemlji koja ni na veče ne uspeva da pobegne od svojih društveno-političkih problema). Zvaničan deo repertoara je dovršen čuvenom „idijotskom“ obradom „Bella Ciao“, koja je svojedobno izazvala nemale kontroverze, pa čak i zabrane u „matičnoj“ Italiji. Potom je publika „pankerski“ nebiranim rečima pozvala muzičare da se vrate, usledilo je još nekoliko numera na bis.

Sve u svemu, pank nije umro, a kako je reč o žanru koji se direktno dovodi u vezu sa buntovništvom, možda je to i najbolja vest prethodne večeri. 

A delić atmosfere donosimo u našem videu.