Анатомија замора

Пролазим поред одавно неофарбаних гаражних врата. На њима, готово деценију стар и избледели графит: „Ратко херој!“.

Попут овог натписа, у прорежимским медијима су избледеле и неке друге, усудићемо се да кажемо, сродне теме: Косово, Сребреница (која се, додуше, подгрева сваког јула), „Олуја“ (која се, ту и тамо, потпали око 4. августа). Но генерално, ово су ствари које више не тангирају српско јавно мњење. Барем не у мери као 2008. или 2009. године, када су биле довољно јаке да се запали америчка амбасада, убије француски држављанин (само зато што није Србин), или да се растури геј-парада (реално, кога сада боли к**** да ли ће п*дер градом шетати!?).

Јавно мњење које су ове теме дотицале није било монолитно. Део су чинили они који су „подстицани“ из безбедносно-обавештајних кругова да потпаљују масе, а други део – управо те масе.

Када су пређашњи добили команду да престану са пласирањем тог наратива, испоставило се да међу потоњима, заправо, не постоји толика узаврелост да би се неко бавио поменутим темама – барем не како је то чињено годинама и деценијама раније.

Нико од „најватренијих“ заговарача неких тема не верује заправо у то. На прсте можеш избројати искрене људе у тој причи.

Можда није природан пут, али сама чињеница да се ове парадигме не подгревају могућ је пут у оздрављење.

Фото: Walt Disney Pictures