Poslednji Sajam

Direktorka Beogradskog sajma, Danka Selić, izjavila je da je za 9 dana koliko je trajao Međunarodni beogradski sajam knjiga kroz hale prošlo više od 190 000 ljudi. Možda poslednji put, kao mimohod kroz štandove i hodnike.

Ono što je ove godine bilo upadljivo su ogromne reklame za izdanja haškog osuđenika, koje je bilo nemoguće izbeći, te marketinške bravure jedne dame koja je svoja iskustva u nelegalnim aktivnostima pretočila u knjigu. Ona je daleko simpatičnija od haškog optuženika. U black tie varijanti, bila je prisutna classy voditeljka jedne emisije u kojoj se pominje ulica u Beogradu koja seče Ulicu Narodnog fronta. Oko nje se nismo zadržavali. Primetno je bilo i prisustvo štandova pod religioznim velom i simpatičnih bakica koje su krstarile po hali 2 sa korpama punim sendviča. Nismo se mnogo trudili da upoznamo poreklo istih, zbog zloglasne reputacije reči sendvič, ali pretpostavimo da su prodavani ljudima koji su vredno radili na štandovima po ceo dan. Ili nekome ko je izraziti ljubitelj sendviča u kifli. Nije zamerka, samo mentalna i pisana beleška viđenog. Izlagači su se potrudili da im štandovi izgledaju veselo i atraktivno, osoblje je uglavnom veoma ljubazno i raspoloženo. I pored svega toga, osetio se pad raspoloženja i lebdeli su duhovi zabrinutosti, nezadovoljstva podstaknuti brigom da li ćemo imati ovu manifestaciju naredne godine, na kom mestu i pod čijom kupolom. Za 2024. godinu je Španija planirana kao gost-domaćin Sajma. Lepa je tradicija da se svake godine druga zemlja nađe u toj ulozi, ali Španija je svoje učešće već sada otkazala.

Sa namerom da izbegnemo uopštenu reportažu sa manifestacije, izdvojili smo jedan primer koji ima svrhu ne toliko da zabavi čitaoce, koliko da ih navede da dobro razmisle kome ostavljaju svoj novac, kakvim karakterima, pravim i priučenim doktorima, terapeutima ili koučevima svoju krhku psihu dajete na raspolaganje. Na jednom popularnom štandu koji je imao ove godine fenomenalnu ekipu, promociju je imala i osoba čije ime zvuči poznato – iz plejade modernih psihologa. Ukoliko je izguglate, videćete da ima svoju agenciju ili ofis, šta je već. Metode koje primenjuje se odnose uglavnom na posledice trauma, programi koje nudi variraju od „prihvatljivo“ do „da li ste ozbiljni gospođo“. Dama je sela za svoj sto na štandu, dovukla kofer i delovala prilično „smoreno“, jer je džabe šila ’aljinu – u prevodu nije postojalo veliko interesovanje za njen pisani trag. Iako se prodaju njene knjige u isto vreme i na istom mestu, žena je vadila iz svog kofera knjige i prodavala bez izdavanja fiskalnog računa, isključivo za gotovinu.  Zaposleni koji su to primetili su skrenuli diskretno pažnju da to što radi em nije korektno em je prodaja na crno, rekla je „Pa ja od tih vaših 500 dobijem samo 200!“ Frizura autorke je delovala neuredno, možda zbog nekog unutrašnjeg nezadovoljstva koje izaziva lučenje hormona stresa, možda zbog vlage koja je tog dana bila uobičajena u vazduhu za Beograd, posebno pored reke. Krajnje dobronamerno preporučujemo joj fenomenalan turski Hobby šampon od mente u maloj neuglednoj radnjici, koja postoji u svakom delu grada. Košta 200 dinara, miriše i peni više od Pantene i Head and Shoulders-a zajedno. Teenager approved, znači nije loš. Nije sramota kupovati jeftinije proizvode, ako se već osećate zakinuti za deo zarade.

Da ne budemo prozvani hejterima, bilo je i blistavih primera. Poznati dramski pisac i reditelj čija je kćer popularna mlada glumica, ulepšali su ne samo sajam već i radni dan ljudima na čijem su štandu održali promociju njegove knjige. Za razliku od moderne psihološkinje, mlada glumica se obratila radnicima štanda sa „Izvinite, možete li da nam date nekoliko naših knjiga da sto ne bude prazan, nismo se setili da ponesemo“. Videli smo i jednu bebu koja je bila presrećna što joj je tata kupio najveću slikovnicu koju možete zamisliti i pozavideli detetu na iskrenoj radosti.

Za svakog kupca postoji roba ili usluga. Dragi autori, svaki trud uložen u pisanu reč je vredan poštovanja. Samo vi znate koliko je vremena i dumanja otišlo na vaše delo. Bilo bi poželjno da vaš lik i delo upotpunite i lepim primerom normalnog ponašanja i zašto je to zaboga tolika retkost da se oduševimo kad čujemo i vidimo primer kako se neko ophodi prema drugima ljubazno i sa poštovanjem?

Povlačimo paralelu sa sudbinom sajma. Zašto je novo, bleštavo, prešareno bezuslovno bolje? Zato što je prazno, a skupo. Zato što je iza toga lični, a ne društveni interes. Zato što je „Prodaj! Prodaj! Prodaj!“ važnije od „Kako si?“ i „Kako ti mogu pomoći?“.

Pronađite peticiju za spas Sajma i upotpunite je svojim potpisom.