Česti „X“ spinovi i kako na njih odgovoriti

(napomena: NISU kladioničarski saveti)

Ništa novo pod kapom nebeskom, pa ni raznorazne fraze i izgovori koje slušamo od javnih i ne toliko javnih ličnosti po društvenim mrežama. One su neka vrsta iritantno jednolične odbrane na bilo koju vrstu kritike, koje, bogu hvala, po internetu ne nedostaje.

Koje su neke od najčešćih, i koja je argumentacija – kojom se na njih može odgovoriti? Drš’te gaće, sledi tekst!

1. „Ja sam na ovoj mreži pod punim imenom i prezimenom“

Ovakvu stvar može izgovoriti samo osoba koja je prespavala 10–15 godina istorije interneta, odnosno, koja je počela da ga koristi tek kada se pojavio „Fejsbuk“. Jedna od inicijalno dobrih stvari kod interneta – a prethodno i kod BBS konferencija – bila je zagarantovana anonimnost, koja je običnim ljudima pružala svojevrsnu garanciju da mogu javnim (i manje javnim) ličnostima reći neke stvari, koje na ulici ne bi smeli, naprosto zato što bi dotična osoba spram njih imala stav „ZNAŠ TI, BRE, KO SAM JA!?“. Dok je pre 20-ak godina „Fejsbuk“ zaista rešio malo da promeša karte i predloži da se ljudi društveno „umrežavaju“ pod punim imenom i prezimenom (primarno zato što je to u početku bila akademska i porodično-rođačka, a ne politička ili korporativna mreža), „Tviter“ (od nedavno – „X“) je zadržao tu staru forumsku logiku i odmah je postao pogodna mreža za direktnu komunikaciju sa političarima, pevačima, glumcima i drugim javnim ličnostima. Pak, u ranim godinama druge decenije aktuelnog stoleća, političari su se radi boljeg sprovođenja kampanje pojavili na dotičnoj mreži pod punim imenom i prezimenom. Ubrzo, za njima su krenuli razne druge javne ličnosti, te konačno i običan svet. I onda, kada bi se neki Miroslav Konstantinović (plavi znak iza imena) susreo sa „RashchupanimPiletom88“, a potonji bi razneo prethodnog u razmeni argumentacije, gotovo nepogrešivo bi pitanje ličnog identiteta bilo potegnuto kao završni stub odbrane. Naravno, sam identitet jedino ima smisla, ukoliko bi tu došlo do potencijalnog krivičnog dela, ali to je već tema za našu drugu stavku.

P.S: Da, znam, bre, ko si ti, ti si obično goMno! Kao i onaj akademik od auspuha, za koga pretpostavljamo da drži rekord u potezanju ove fraze. Tuži nas, pičko, ako se prepoznaš i ako nas prepoznaš. Uostalom, činjenica da je Aleksandar Vulin predlagao da se zabrani učešće na društvenim mrežama pod skrivenim identitetom dobro govori sa kime ove ličnosti dele „majndset“.

2. „Za ovo ide prijava VTK“

„Veltšmerc“ je verovatno među „X“ profilima koji imaju najviše pretnji prijavom Odeljenju za visokotehnološki kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova. Ali, ni izbliza nismo jedini. Pretpostavljamo da se na dnevnom nivou pretnje famoznim VTK-om broje u desetinama. Problem je u tome što ljudi, uglavnom, ne znaju šta je domen delanja ovog sektora. Dakle, ukoliko na društvenoj mreži iskažete lepu želju da nekoga lišite života ili mu ugrozite fizički integritet – bilo javno, bilo privatno – sva je prilika da će VTK morati da se iscima da vas locira i privede „poznaniju prava“. Međutim, ukoliko uđete u neku malo žučniju raspravu te sagovorniku poželite seksualni akt ili nahranite onim što se ne jede, tu se ovo odeljenje, jednostavno, neće cimati.

Prvo, resursi koje se koriste za obično ulično „pičkaranje“ (što jeste prekršaj, ali veoma niskog tipa) nisu nimalo jednostavni, niti jeftini – naročito ukoliko niste pod punim imenom i prezimenom (ah!), a i da jeste…

Procedura je takva da neki inspektor mora uputiti zvaničan dopis pravnom zastupniku firme „X“ za Srbiju (ako takav postoji – ako ne, onda direktan dopis direkciji u SAD-u). „X“ potom dostavlja spisak IP adresa sa kojih se pristupalo profilu. Potom, odeljenje mora ustanoviti koji provajder je korisniku dodelio tu IP adresu, pa se onda mora uputiti zvaničan dopis provajderu, u kome se zahteva identitet korisnika. Previše cima za jedno „Smrade naprednjački, napuši mi se kurčine!“.

P.S: Šta mislite, zašto aktuelni režim toliko mrzi društvene mreže i opozicione aktivnosti na njima? Upravo zato što one nisu medij u kojima im tako lako mogu doskočiti. Inače, u formulu iz gornjeg pasusa dodajte i neretku upotrebu VPN maskiranja IP adrese, te upotrebu „Tor“ mreže, koja čini gotovo nemogućim da vas lociraju…

3. „Koji je vaš plan?“

Jedna od fraza koju najčešće čujemo od aktivista opozicionih organizacija u situaciji kada sami ne mogu već 12 godina da smisle išta iole pametno ili kreativno. Prvo, rođaci, mi se ne bavimo kreiranjem političkih strategija, niti pretendujemo na položaje. Drugo, naprotiv, mi baš imamo prava da kritikujemo sve loše što radite, zato što glasamo za vaše opcije i zato što je krajnje vreme da aktuelnom režimu vidimo leđa posle ovoliko vremena. Treće, naučite da slušate i one koji vas kritikuju, a ne samo dupelisce koji vas (za nemale novce) očajno savetuju. Jer, da vas dobro savetuju, ne bismo 12 godina gledali smehotresno loše kampanje i strategije, šta god vlast da čini.

P.S: I da imamo plan, ne bismo ga podelili sa vama, već bismo radili na njegovoj realizaciji sa ljudima od integriteta. Već ste pokazali dovoljno đona umesto obraza da se politički ogrebete o veliku majsku tragediju 2023, te da pokušate da ukradete čak i nešto poput „Proglasa“. Možda i imamo plan, ali ako je tako, budite sigurni, pretposlednji ćete saznati za njega.

4. „Bolju opoziciju od ove nemamo“ poznato i kao „Drugu opoziciju nemamo“

Ova fraza, korišćena pred izbore 2022. i 2023. upadljivo podseća na retoriku režima – „ko, ako ne Vučić“. U situaciji kada je žvaljavi bolesnik stavio pod svoju šapu sve medije sa nacionalnim frekvencijama, većinu novina, portala – a sada ulazi i u domen nedeljnika – ono malo slobodnog prostora je isto tako zaključano pod kontrolom glavnog stratega opozicije (neformalno, doduše, u smislu nevidljivog vlasništva). Ne verujete? Ovo vam je „teorija zavere“? Dobro. U tom slučaju se postavlja pitanje zašto Vladimir Gajić – čiji političku opciju ne podržavamo – nije mogao da se pojavi na medijima „Junajted Grupe“ sve do pre nekoliko nedelja, kada je bio pozvan na debatu kao nosilac liste za Grad Beograd? Otprilike, dobio je isti prostor, koji mu je sledovao na „zarobljenom“ RTS-u. Dakle, kreiran je veštački diskurs da postoji svemoćni i sveprisutni SNS, a da mu je jedina alternativa ovakva opozicija, koja zapravo predstavlja prepakovani nekadašnji režim.

Prostor da se probije neko sa planom (hehe!), neko ko bi doneo realnu smenu generacija, nije ostavljeno mnogo, te, eto „drugu opoziciju nemamo“.

P.S: Dobro, možda će se zaista pojaviti neko ko će se ohrabriti da drži govore po centrima sela, koristeći megafon i izvrnutu gajbu za propinjanje; te mailing liste, Viber grupe, itd. Ali, o tom, potom.

5. „Znate, ovo nije sprint, ovo je maraton“

Marš u pičku materinu, dokle će taj maraton više da traje!? Je li treba da živimo kao kornjače!? Koliko još generacija mladih ljudi moramo prepustiti profesionalnom propadanju ili odlasku iz zemlje (jedno ne isključuje drugo), dok se neki ne sete da to što rade podseća na „Dan mrmota“ i da nije ispravno!?

6. Stari dobri – blok

Kao lek za smirivanje svakako pišemo recept (iako sami retko potežemo, radije volimo nas da blokiraju, kad drugima podignemo pritisak).

Međutim, ako ste javna ličnost i na najmanju kritiku potežete „b-dugme“, onda je zdravorazumski zaključiti da javno delanje nije zanat za vas?

P.S: A ujedno, eto još jednog razloga da pozovemo Dragana Đilasa da se povuče iz politike. A sa njim, možda i još neki.