Rekapitulacija diplomatske vikend ofanzive jednog šefa države… Hronologija jedne farse

Hajde da saberemo šta je zapravo „najviši organ spoljnopolitičkog zastupanja“ u međunarodnom pravu (šef države) radio prethodnog vikenda. Pojašnjenje: Iako je Vučićeva ustavna uloga protokolarna, u međunarodnom pravu je šef države, bio on kralj Džadžikistana, bio on američki predsednik, najznačajniji predstavnik dotične.

Najpre, najviši državni vrh je, najpre, angažovao ne manje od 4 (slovima: ČETIRI) lobističke agencije da mu obezbede ulazak na Trampovo privatno imanje Mar-a-Lago, a gde je u petak uveče trebalo da se održi donatorska konferencija za random republikanskog kandidata za guvernera. Da bi se na dotičnu ušlo, dodatno, potrebno je da se uplati minimum milion dolara kešovine, što je naš šef države velikodušno bio spreman da prespe iz srpskog državnog bunara. E, sad, ima tu jedna mala caka, skoro pa trivijalan tehnički problem,  zanemarljiva formalnost ako hoćete: naime, na donatorskim konferencijama za američke političke zvaničnike, po tamošnjem saveznom zakonu, ne smeju da učestvuju strani zvaničnici, jer se to smatra potencijalnim podrivanjem suvereniteta. Ali evo genijalnog rešenja. Predsednik ima ortaka koji drži perionicu novc… transportno preduzeće, koje će da uloži te pare. E, sad, do kurca što je to transportno preduzeće već pod istragom FBI-ja.

Inače, za one koje zanima, cela ova operacija je pokrenuta da bi šefovi trabanti preneli informaciju da je negde prihvaćen kao nekakav faktor (jer dotično dokazivanje, uglavnom, nešto ne ide u novije vreme). Paralelno sa ovim pripremama, šef je kupio preko vlade najskuplji mogući mali mlaznjak, seo je u njega, utrpao Malog i još par glavonja, najavljujući na „Instagramu“ da će se sa Trampom videti barem dva puta. Zapravo, od cele ove vesele ekipe, Mali je jedini koji ima neka posla u Americi, konkretno, da se vidi sa američkim sekretarom za finansije, ali nebitno zašto, treba da proćakulaju oko nekih sankcija NIS-u i druge gluposti, to može da ostane i za posle donatorske večere, gde će se, dakle, šef fotkati sa Trampom, i to ne jedared, već dva puta. Napomena: Do poletanja još nije bilo nikakve potvrde da će mu ulaz biti omogućen.

Stigao je na Floridu, tamo ga je već čekao „entourage“, ali i vest. Prećutana je priča da je tamo dan ranije pijan i drogiran, jedan od šefovih kumara, u „Ferariju“ sa diplomatskim tablicama izazvao nesreću, teško povredio ženu i pozvao se na diplomatski imunitet. Ali, jebemliga, ipak su ga skembali u ćorku.

U međuvremenu, Trampov tim saznaje da se ovaj gura da upadne, ali su se opsetili da je naš šef države dao lovu za kampanju Kamale Haris, a ako Tramparu nešto nervira, to je kad se podržavaju njegovi politički protivnici, neistomišljenici ili prethodnici. Ovakva kurvanja ne čude više nikoga u domaćoj javnosti, ali svi su znali da je samo pitanje dana kada će doći na naplatu.

E, sad, šefu u poslednjem trenutku javljaju da nema potvrde od Trampa da može da uđe u Mar-a-Lago. Stoga, dotični smišlja izuzetnu Šojić foru u pokušaju da se ugura: ladno lik FALSIFIKUJE propusnicu i potpisuje se kao „ALEK VUČI“.

U petak popodne (po američkom vremenu) stiže u Mar-a-Lago, a obezbeđenje je u zbunu. Vidi da ga nema na spisku, zovu šeficu protokola. Žena ladno prepoznaje našeg šefa i kaže mu da se gubi, da ne bi pustila džukele da mu izedu ćelava muda, vauvau, vau!

E, sad, posle ove manje neprijatnosti, šefu je pritisak verovatno skočio do 300 sa 200, bole ga grudi, ali će pući medijska blamaža. Šta ćemo sad?

„Zovi doktora, a vi, dragi ‘novinari’, furajte priču o tome da mi je pozlilo, idem kod prvog lekara, pa u avion i nazad kući“.

„Šefe, a moj sastanak sa američkim ministrom finansija!?“, vajkao se Mali.

„Zajebi to! Ideš sa mnom nazad i uveče na ‘Dnevnik’”.

I tako su potonule sve bele lađe…