Odlazak kompjuteraša mekog srca

In memoriam: Dejan Ristanović (1963 – 2025)

Postoje javne ličnosti koje mediji do te mere fokusiraju, da njihova smrt nastupi kao svojevrsni šok za celokupnu javnost – no scena se ubrzo oporavi i nastavlja dalje bez njih.
S druge strane postoje one ličnosti koje su znatno više iza scene nego na njoj, a njihov nedostatak se primeti tek onda kada postane trajan. Takva osoba je Dejan Ristanović – čovek za koga s pravom možemo reći da je, uz Voju Antonića i, od pre par godina počivšeg, Zorana Modlija, jedan od tvoraca srpske kompjuterske scene.

Ako iz ove formule isključimo Modlija, koji je u medijskom smislu zaslužan za promociju kompjutera u Srba, analogijom kompanije „Epl“ možemo reći da je Antonić Stiv Voznijak, a Ristanović – Stiv Džobs – osoba koje se u sitna crevca razumela u kompjutere, ali nije zanemarivala ni poslovni aspekat ove industrije.

Autor ovih redova je za Ristanovića prvi put saznao pre dvadesetak godina, kao tinejdžer, kada je prvi put pročitao nekolicinu oštrih analiza i procena u vezi sa razvojem pojedinih IT projekata (za koje se ispostavilo da su tačni). Kasnije, nažalost, nismo imali prilike da se lično upoznamo, iako smo razmenili par komentara putem „Tvitera“.

Ristanovićeva veza sa računarima datira od ranih 1980-ih (mada na sopstvenom sajtu navodi da je prvi računar kupio 1979.), kada je, i sam kao tinejdžer, odlazio u radio-klub na Crvenom krstu, gde je imao jedinu mogućnost da se upozna sa, kakvim-takvim, ranim digitalnim mašinama. Ubrzo je završio u redakciji naučnog magazina „Galaksija“, tačnije, njegovog dodatka „Računari u vašoj kući“ (koji će se ubrzo izdvojiti u samostalni časopis „Računari“), gde upoznaje Antonića, koji je projektovao prvi jugoslovenski „uradi sam“ kompjuter – „Galaksiju“. Zahvaljujući Ristanoviću, za „Galaksiju“ se pročulo u celoj zemlji, njena distribucija se pokazala kao uspešan biznis-model (čak i u poznoj socijalističkoj Jugoslaviji), dok je Modli osmislio prvo OTA „puštanje“ softvera, putem talasa radija „Beograd 202“ tokom emisije „Ventilator“.

Nešto kasnije, napisao je softver za zbrajanje glasova na jugoslovenskom izboru kandidata za Pesmu Evrovizije 1987. godine (prvi u Evropi takvog tipa). No, ono po čemu je najznačajniji, svakako je pokretanje najposećenije srpske i jugoslovenske BBS (lokalne) mreže s kraja 1980-ih i početka 1990-ih, nazvane inicijalno „Sektor za mreže časopisa ’Računari’“, a kasnije skraćno na „SeZaM“ (n.b: pošto smo završili ovaj tekst, shvatili smo da je SeZaM osnovan na današnji dan, 11. novembra 1989. godine, dakle, Ristanović je preminuo dan pre 36. rođendana!). Ovo je bio, de facto, prvi srpski mrežni forum i praotac današnje internet-scene. „SeZaM“ je ostao aktivan i u internet-eri, sve do kraja 1999. godine, kada je mreža svih mreža pobedila.

Ristanovićev „SeZaM“ se ubrzo i sam uspostavlja kao internet-provajder, a ovo ime će nositi sve do ranih 2010-ih, kada menja ime u „Orion Telekom“ (poseban pozdrav aktuelnom gazdi Slobi Đinoviću i pripajanju crnoj rupi zvanoj „Telekom Srbija“).

Ostatak Ristanovićeve karijere se, uglavnom, dovodi u vezu sa redakcijom časopisa „Računari“, koji će 1995. postati „PC Press“, a čiji glavni urednik će ostati do smrti. Poslednjih godina, pokrenuo je sopstveni podcast, kojim se trudio da u svakodnevnoj sve gušćoj IT džungli pomaže ljudima da sačuvaju „zdrav“ pristup računarstvu, a legendarna su njegova svedočanstva i prisećanja o ranoj srpskoj kompjuterskoj sceni, koja se mogu videti na „YouTube“ kanalu „PC Press“-a, te na njegovom ličnom sajtu.

Na kraju – verovatno se mora potegnuti ona otrcana fraza da su godine samo broj. Iako 62 ne predstavlja „mlade“ godine, Ristanović sa ovog sveta ne odlazi kao matorac. Ovom prilikom, želim da izrazim lično žaljenje što do sada (a, dakle, ni ikada) nisam smogao ni hrabrosti ni vremena da mu se lično obratim i zamolim ga da mi prosledi punu arhivu konferencije „SeZaM“ s početka 1990-ih, koju sada pronalazim parcijalno po raznim repozitorijumima. Njemu i celoj ekipi dugujem da se odužim sklapanjem sopstvene, nedavno nabavljene „revampovane“ „Galaksije“.

(naslovna fotografija: PC Press)