КОЛИКИ ЈЕ МОЈ ДЕО!?

Као што рекосмо више пута, људски је грешити, а још више људски јест бити подложан кварењу. То апсолутно нема везе ни са каквом арбитрарном припадношћу (религијска, политичка, територијална и сл.), већ искључиво са карактером, васпитањем и ставом.

Желимо да верујемо како недавна прелетачка акција у Кули није део неког ширег плана за предавање фронта властима, већ да је у питању изолован инцидент где се у нову организацију прикрадају људи који су, зарад мање или веће личне користи или – још горе! – зарад задатка „одозго“, спремни да вишемесечну борбу провуку кроз свеопшти муљ и обесмисле свако досадашње жртвовање. Тим пре што су појединци из редова ненаклоњених студентском покрету дочекали ову вест са готово оргазмичном радошћу што су, макар у својој глави, испали у праву („ЈЕСАМ РЕКО ДА СУ ИСТИ КАО СНС, ОЋУ СВОЈУ МЕДАЉУ ПРВОБОРЦА“).

Оставимо, пак, небитна дељења по страни. Оно што, као подржаваоци студентског покрета, очекујемо, јесте врло јасно образложење дате ситуације, те формирање шире стратегије за препознавање и издвајање кртица у сопственим редовима. Илузорно је мислити да такве појаве могу, у овом и оваквом систему, бити обрисане из постојања (увек ће постојати неки мирко топаловић, који ће упитати за свој део – чак и пре времена), но став против истих мора бити јасан и недвосмислен, а борба против њих увек и свуда активна.

Проактивност, браћо, а не реактивност, то је оно што за чега се залажемо од почетка.

Фото: Besnopile.rs