Грешка

Сви друштвени процеси пролазе кроз фазу замора. Узећемо да је то разлог грешкама, које је студентски покрет начинио у периоду од месец (и нешто) дана од великог скупа у Београду.

Најпре ћемо се осврнути на новосадски скуп од 20. јуна, уз питање студентима: чему?

Неколико пута су новосадски студенти правили своје ”велике” скупове – хајде да се не заваравамо – у покушају да унутар покрета покажу како су релевантни(ји) у односу на београдске колеге.

Резултат?

Слаба посећеност, бледуњави говори, излизане фразе. Дакле, за заборав.

Потом – краљевачки видовдански скуп. Исто питање – чему?

У реду је преотети режиму реторику коју је сам испустио, докле год њен садржај има шта да понуди. Међутим – поред још једне слабе посећености (разумно – жега је), студенти поново нису понудили бог зна шта ново, а додатно – избор једне говорнице је побудио и контроверзе – овог пута не само међу про-ЕУ папагајима, већ и уопште. Како је могуће да нешто у чему студенти до сада нису правили нарочито изражене грешке (односно, избор говорника) сада донесе озбиљан пропуст? За неупућене, реч је о особи која је још увек народна посланица (добро, кажу познаваоци, засигурно на страни студената, али опет изабрана на листи покрета чији је опозициони статус, благо речено, дубиозан).

Како је ово, пак, добронамерна критика, рећи ћемо следеће:

1) Баталите велике протесте, јер их у овим околностима неће бити. Фаза када је опозиционо настројени део друштва мислио да ће се нешто променити на улици је (за сада) иза нас. Једног великог протеста у шест месеци је, у овој фази, пуна капа. Ерго, не зовите људе пре новембра.

2) Наставите са теренским и флеш-акцијама. ”Студент у сваком селу” је тренутно најважнија активност, баш као и обука контролора за изборе.

П.С: Јасно је и нама да, чак и међу начелним подржаваоцима студената, постоје они малициозни елементи који једва чекају да испљуну ничим изазвану критику или да траже длаку у јајету, што не значи да им треба давати повода појединим поступцима