Možda nas je, naprosto, stigla pravda

Epizode iz iskidane letnje realnosti 2026… Ne nužno poređane hronološkim redosledom

Epizoda 1

Andrej Tanko je osuđen na uslovnu kaznu. Priroda njegove presude je takva da, po svemu sudeći, naredne dve godine neće smeti da prisustvuje studentskim protestima. Momak, čija smirenost u duelu sa svinjskom glavom je postala jedna od simbola ranih dana studentskih blokada i pobune, udaljen je time iz pokreta čiji je bio konstitutivni deo… bez preterane medijske pompe.

Sad, ne bismo spočitavali način reagovanja studentskom pokretu, no, vredi, analitičkog poređenja radi, staviti određene stavi u perspektivu: Da je Tanko osuđen u proleće ili leto 2025. godine, vrlo verovatno bi studenti koliko u roku od dva sata organizovali fleš-akciju ispred suda i pozvali građane na hitan odziv…

…ovako, u leto 2026. godine, dobili smo lančane reakcije putem društvenih mreža i frazu: „Vaše presude nosićemo kao ordenje“.

Simpatično, ali beskorisno. Možda neprimetno, neko je prestao da pumpa… i, na kraju dana, „slučajno spustio tenzije“.

Epizoda 2

Priča nam jedan poznanik – više nego odličan poznavalac situacije „iznutra“ – još pre više meseci da će novi glavni i odgovorni urednik televizije „N1“, Branislav Šovljanski (citiramo ga) „gledati samo svoje dupe“. Šta li je pod time mislio?

Šovljanskog je na tu poziciju doveo novi menadžment „Adria News Network“-a (pređašnje „United Media“) – vele vrlo dobro upućeni – ovo je uprava po meri aktuelnog srpskog režima, a sprovešće do kraja ono pridavljivanje, koje je uhvaćeno u tajnom razgovoru direktora „United Group“ i „Telekoma Srbije“.

Šovljanski nije očiti kandidat za ovako nešto – time je i idealan, jer nisu dovedeni neki sa trabant-medija da obave prljav posao.

Pak, već posle nekoliko meseci, neke stvari su očigledne: prostor za Studentski pokret je višestruko smanjen, u studijskim stolicama ponovo defiluju opozicionari koji su po meri vlasti (čak i u skraćenim rotacijama – pogledajmo samo koliko puta je gostovao, primera radi, Ivan Živkov), a ključno, nestao je i jedan od simbola ove televizije – Žaklina Tatalović… koja je na godišnjem odmoru. Dvomesečnom.

Epizoda 3

S druge strane, stege oko vrata koje nameće sam režim nisu toliko suptilne, niti podmukle. Zapravo, otvoreno su drske i odlučne. Predsednik Ustavnog suda koji otvoreno priznaje da je građanski zahtev namerno ostavio u fioci. Tužilaštvo koje optužuje stotine hiljada građana da su izmislile zvučni top i njegove posledice – a onda hapsi one koji su bili najglasniji u tumačenju toga šta se dogodilo. Sudovi i tužilaštva, koji će na kraju, za ubistvo za koje je suodgovoran šef beogradske policije, za sve optužiti kelnere nesrećnog restorana „27“.

Hajde što su podmukli, nego što nas sve prave budalama… A to im je u specifikacijama – da tretiraju građane glupavima. Dobrim delom s razlogom, a to će biti jedan od retkih iskrenih činova u njihovom radu.

Epizoda 4

Konačno, imamo opozicione političare – i deo opozicione javnosti – koji se nikako ne miri sa činjenicom da je Vučić još uvek jedini potreban celokupnom Zapadu i Istoku. Zašto? Zato što se s njime može trgovati. Litijum – može (malo je zapelo, ali sredićemo). Oružje Ukrajini i Izraelu – može. Stabilokratija – može. Zlato iz Bora – može. Prljava industrija – može. Jedini uticaj zapadno od Dnjepra – može. Sve može, samo mi dajte još jedan mandat. Pa još jedan mandat. Pa još jedan mandat. Ugovor na po pola decenije. Demokratija? Napravite dva amandmančića na neke zakone, pa ćemo to proslaviti jednom ChatGPT objavom, a onda će gomila X naloga da napušava Martu Kos na lajni – iako ona ni ne vodi taj nalog, već to čine AI agenti. Što nam dade ideju…

Možda nas je stigla pravda, no ne zbog nečega što smo činili, već zato što nešto nismo shvatili. A to je da smo ostavljeni sami sebi. Ludaci se oslanjaju na ludake, oportunisti (kojih najviše ima), takođe se oslanjaju jedni na druge, pa tako moramo i mi, obični ljudi, jer smo prepušteni vodama koje nose, a samo zajedno držimo neku branu. A kada to shvatimo, biće nam bolje.