Живот је маскенбал, скот је херој

Пре коју годину, у јеку популарности кинеских клонова фејсбук страница пујошотканског типа, приметан тренд био је „whitewashing“ историјских личности које то и нису заслужиле (Слоба и екипа), а све под геслом контрирања општеприхваћеним верзијама приче по којима они дефинитивно представљају негативне личности. Уколико овај поступак можемо, неком натегнутом логиком, оправдати сентиментом „о мртвима све најбоље“, оно чему управо сада присуствујемо јесте дословно покушај прекрајања историје уживо.

Наиме, сем очитих ботова, умно поремећених (и злоупотребљених) и оних који најдиректније имају користи, постоји одређена скупина разумних људи, који самостално функционишу, устају на обе ноге, не удаве се сопственим језиком на спавању, па ипак бирају да подржавају власт из само њима знаних побуда. Главни мотив може бити чист инат према истини која постаје све очитија, али и страх да би при промени „statusа quo“ они врло лако могли завршити са погрешне стране историје. Стога све чешће виђамо коментаре како Вучић „успешно балансира између више светских сила (превод на људски језик: даје дупе свакоме ко би му придужио мандат, таман и Марсовцима са Проксима Кентаурија)“, те како „Није лако бавити се политиком јер сваки дан мораш да радиш оно што не волиш да би успешно водио земљу (*најмања виолина на свету.mp3*)“. Политички спектар коментатора је ту небитан, сви су подједнако заступљени под геслом „Вашарска шатра коалиција“, заједничко је прављење хероја, стратега и бриљантног ума од једног егоцентричног, маничног, болесно надувеног комплексаша, којем још само фали да сам себи даје надимке попут Чаушескуа.

Чак и да сам по себи Вучић јесте стабилнија личност, 14 година апсолутне контроле над сваком атомском честицом у овој држави предуг је период да би се налазила оправдања за сваку свињарију која се деси. Наравно, у нашој „cosplay“ стварности, никад не би они то изазвали, него неко ко се заправо прерушио у њих па ‘оће да их нагрди, као што су се ономад Партизани прерушавали у Четнике па клали поштен народ.

Живот је маскенбал, ништаци су хероји, а хероји су, изгледа, издајници.