Како рећи било шта о овом филму, а да не направимо спојлер? А стварно би била штета спојловати овакав филм. Поготово сада, када је тек почео да се приказује, идите да га погледате.
Оно што могу да кажем јесте да је ово један јако сладак филм. Има у њему нечег готово заразно ентузијастичног – делује као да је настао из чисте љубави према идеји, а зачињен је знатижељом, инатом и оном упорношћу која човека тера да не одустане док не сазна како је нешто заиста било.
Кроз филм ћете сазнати доста тога о Југу, али и о историји која му је претходила. И баш је занимљиво колико тога откривате заједно са људима који учествују у целој причи. Чак се, на један ненамерни начин одаје омаж Доли Партон – та комбинација једноставности, упорности, топлине и вере да се нешто може направити чак и када вам сви разлози говоре супротно.
А онда је ту и Америка.
Она Америка коју ми са Балкана замишљамо захваљујући филмовима, серијама, музици, књигама и стриповима. Америка малих места и великих људи. Место у којем ће неко да стане да помогне, где ће људи да се окупе око нечега што је њихово, да се радују туђем успеху и да, чак и када не могу да помогну директно, пронађу неки свој начин да буду део приче.
И можда је баш зато тај свет у филму толико леп. Не зато што је савршен, већ зато што делује као она верзија Америке коју смо годинама гледали на екрану и о којој смо стварали сопствену слику – само што је овде одједном гледамо кроз једну нашу, југословенску причу.
Ово је филм пун емоција и време ће вам пролетети, јер нема буквално ниједне досадне секунде. А највише се надам да је публика, где год да је филм до сада приказан, реаговала на њега на сличан начин као ми.Јер ово није само прича о једном аутомобилу.
За оне који су Југа имали и возили, ово је леп подсетник на нешто што је било део њиховог живота. За оне који га никада нису возили, или о њему не знају много, ово је једна невероватна прича – тим пре што ни сами учесници у филму на почетку нису знали колико је велика прича заправо пред њима.
А можда је најважнији подсетник који филм оставља управо онај колико је Југославија имала велику шансу са овим аутомобилом. И колико су ратна разарања погубна по све – не само по људе и земљу, већ и по међународну сарадњу, трговину, идеје и све оно што људи могу да створе када раде заједно.
Зато нећу више ништа да причам. Само – идите да погледате филм. Уживајте у призорима и музици. И немојте да вам га неко препричава.
Postavi komentar