Појава којој све чешће сведочимо у јавном простору и друштвеним мрежама може се подвести под појам „Мајкотерезање“: тобожња забринутост због подела у друштву, а, у ствари, параван за скривање сопствене предодређене политичке опредељености.
Као што су у праве намере и чињења Мајке Терезе прозрете као велико прање новца, тако и намере овдашњих тереза јесу прозрете као искључиво прање имиџа владајуће већине. А прозрети праве намере није било тешко из простог разлога што се овдашње Терезе нису јавно оглашавале пре 1. 11. 2024. и догађаја који су потом уследили. Што ће рећи, није их занимала кукавна судба срБства подељеног, није их занимало што брат на брата удара, све док им из централе није наређено да не може баш цео корпус под командом СНС да буде онај који друге назива „страним плаћеницима, усташама“ и сличним епитетима. Неко мора да преузме и онај мање забаван део посла, да буде глас помирења, спона међу завађенима, мост међу раздвојенима. Наравно, и тај нови мост мора да има јасно истакнут идеолошки банер оних који су све друге мостове минирали и разградили за 14 година континуиране владавине.
Наравно, као и у сваком јавном обраћању, и овде постоји хијерархија оних који се обраћају. Обични ботови могу себи да допусте и мало слободнији језик. На први поглед могу заиста да делују као забринути грађани, но суштински није тешко закључити с које стране им долази сценарио, с обзиром на то да их алгоритам навелико препоручује у последње две године, и то у таласима.
Личности у вишем рангу, пак, морају да буду истовремено одмереније у обраћању, али такође да врло јасно подреде обраћање задатој матрици. Ударање на емоције, позив на јединство, без имало свести о иронији стварног делања спрам изреченог.
У том смислу, специјалан поздрав за директора „Јовине“, Радивоја Стојковића. Шта има, Рале, шта ти ради другар Иринеј? Јавља ли какав је нови молебан смишљен у „црквеним“ просторијама на Бањичком вису – а што ће његов мезимац, господин са слике, да пусти у етар?
Као шлаг на торту, долази чувено питање „А по чему сте ВИ бољи ако радите истом мером?“ , а фамозни ОНИ у овом исказу су сви они који се активно изјашњавају против владајуће већине. Наравно, питање не би било постављено да је друга страна само легла на земљу, сакрила се у јазбину и допустила да прва страна слободно гази, пребија, прозива, вређа и сл, већ се искључиво поставља онда када друга страна одлучи да гандијевске методе седења-не-наседања не дају никакав конкретан резултат.
Прстохват вегете у ову сплачинасту чорбу помирења јесте помињање страних служби које, ето, завађају народ. „Тко нас завади“, али у режији овдашњег кувара који много збори, док му под ногама гори.
Ostavite odgovor